Скандинавија: љепота која има своју цијену
Званично, Скандинавија се састоји од само три државе - Данске, Норвешке и Шведске. Међутим, у овај поредак се често укључује и Финска, а иако географски изоловани на Сjеверном Атлантику, Исланд и Фарска острва - такође су дoдати, јер с осталим земљама дијеле сличну културу и језик...
Можда сад и није добар тренутак за одлазак на сјевер, али је савршен за планирање летњег годишњег одмора.
Скандинавска авионска компанија САС, која је у заједничком власништву влада Данске, Норвешке и Шведске, добар је примјер међусобне сарадње, и првак у развијању трансполарних путева до Сјеверне Америке и Далеког Истока. Упркос ограниченим природним ресурсима, оштрој клими и удаљеној локацији на сјеверу Европе, Скандинавске земље су достигле економски напредак и стабилност и здравствено и социјално осигурање које је међу најбољима у свијету. Данас се сматра да управо оне држе највиши стандард на свијету, а бројни становници осталих земаља Европе свакодневно бјеже управо тамо у нади за бољим животом.
С обзиром на пренасељеност која захвата већину Еуропе, Скандинавија може да понуди велика подручја ретко насељених обала и села са скоро неограниченим приступом разним рекреативним ресурсима. Систем јавног превоза одлично је повезан и пружа добру алтернативу путовању аутомобилом. Скандинавски пејзаж познат је по траговима ледника из посљедњег леденог доба, који су и данас видљиви широм регије. Ледници су еродирали стијене у долинама западне Норвешке и засули површину Финске и Шведске моренским наносом. Овде је ледени кров оставио наслаге тврде глине коју сад прекрива црногорична шума са језерима и изданцима стијена. Ако желите да упознате бројне фјордове који су настали након леденог доба свакако се у истраживање упутите све популарнијим бродовима који крстаре Сјеверним морем.
Регија садржи велику разноликост околине. Дански пејзажи обрађене земље су у потпуној супротности с мјесечевом вулканском сликом Исланда, или шумама сјеверне Скандинавије. Климатске прилике варирају од хладних температура на Јütlandу до субартичких на сјеверу Скандинавије. Већина регије има континенталну климу с хладним зимама и топлијим љетима. Главно негативно обиљежје које утиче на развој туризма је краткоћа љетне сезоне и мрачне зиме захваљујући положају на сјеверу северне географске ширине, али туристима то и не смета, јер одлична понуда метропола свих скандинавских земаља нуди заиста разнолик спектар разоноде и забаве.
Скандинавске земље осим сличне природне баштине, дијеле и слична културолошка обиљжја још од доба Викинга. Историјски гледано, Данска, а касније и Шведска су биле доминантне државе у регији - што је заправо посљедица данашњег богатог наслијеђа историјских грађевина којих имају више од остале три државе заједно. Од реформације у 16. вијеку Лутеранска црква је осигурала културолошко уједињење. Међутим, свака држава је развила снажан национални идентитет, а разлике су видљиве у међународној политици. Шведска је на примјер истрајала на политици неутралности посљедња два вијека. Али, 1995. приступа Европској унији заједно с Финском, слиједећи пример Данске, док су Норвешка и Исланд одлучили да остану изван те заједнице.
У сваком случају, запутите ли се у Скандинавске земље можете открити велико природно и културно богатство које оне пружају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
