Сафари кроз Стару Херцеговину и бисер на крају пута

Природа је јединствена: спој херцеговачког крша, шума и воде. Крај, који политичари и владе често неправедно запостављају, на путу је да поново доживи свој туристички процват. Након планинских превоја, кршких поља и језера, бисер на крају пута је – Требиње.

Кроз прашуму

Национални пар Сутјеска најстарији је и највећи Национални парк у БиХ. У њему се могу видjети културно-историјски споменици, прелијепе планине - међу којима је и највиши врх у БиХ Маглић - и једна од највећих прашума и природних резервата у овом дијелу Европе – Перућица. Споменик борцима палим у Другом свјетском рату, дјело Миодрага Живковића, још увијек привлачи пажњу туриста.

Гатачко пространство

Настављајући пут ка југу, ка Требињу, спуштајући се са Чемерна, пуца равница – Гатачко поље. Простире се на неких 60 квадратних километара, на надморској висини од 840 метара. Идеално за сточарство и овчарство, па су гатачки сир и кајмак већ традиционално познат бренд ових крајева.

Вода за Гатачко поље

Језеро Клиње надомак Гацка најстарије је вјештачко језеро у БиХ, акумулирано још крајем 19. вијека за потребе наводњавања Гатачког поља. Из тог разлога изграђена је и камена лучна брана, прва на Балкану.

Под платанима

Требиње. Град који је вијековима био на путу трговцима из Дубровника ка другим европским градовима. У центру, у хладовини платана, одвија се живот града. Туристи, али и домаће становништво, ту се састају, купују домаће традиционалне производе - мед или љековите траве, али и домаће воће и поврће из околних села.

Спокој воде

Требишњица, понорница која се повремено крије под земљом на свом површинском току је права љепотица. Њена мирноћа док пролази поред обалног раслиња у рани залазак сунца, напросто је храна за очи и душу.

Бисер старог Требиња

Осман-пашина џамија у центру Старог града у Требињу саграђена је 1726. године. Градњу је наредио требињски капетан Осман-паша Ресулбеговић. Грађевина је спаљена 1993. године, а први покушај обнове 2001. године је спречен каменовањем и насилним протестима. Џамија је ипак обновљена 2005. године.

Требињска Грачаница

Нова Грачаница на Црквинама изнад Требиња, грађена у византијском стилу, баш као и она на Косову, посљедња је жеља великог херцеговачког пјесника Јована Дучића, чији су посмртни остаци пренети из Чикага, гдје је песник живио и умро, те сахрањени у гробници у манастиру.

Мост Арсланагића (или Перовића?)

Камени Арсланагића мост подигао је 1574. Мехмед-паша Соколовић. Постављен је и Арслан-ага да чува мост и наплаћује мостарину. Због пробема са високим водостајем, ова грађевина је променила мјесто и пребачена у град. Током посљедњег рата тадашњи градоначелник Требиња Вучуревић, мост је преименовао у Перовића мост, тврдећи да Арсланагићи потичу од Перовића.

Љепоте старине

Манастир Тврдош један је од најстаријих у земљи. Према предању, основали су га цар Константин и његова мајка Јелена Анжујска, чију мумифицирану руку монаси још увијек чувају уз олтар манастирског храма Успења Пресвете Богородице. Осим популарности међу вијерницима и туристима, манастир је надалеко чувен и по својим винима.

Камени свједоци времена

Црква светог Николе уздиже се изнад напуштеног села Котези, у камену херцеговачких планина. Осипање становништва, у потрази за послом и модерним градским животом, започело је још прије рата, а након посљедњег рата у БиХ у селу су остале тек двије старице, од којих једна чува и кључ цркве.

Инат старине

Иако знатно оштећена и рушевна, минарет џамије Мује Котезлије, у селу Котези код Љубиња, још увијек пркоси времену. Саграђена је у 15.вијеку и сматра се најстаријом џамијом на овим просторима. У џамији нема вјерских обреда – нема ко да клања, јер нема становништва, осим двије старице, католкиње, које се, осим о локалној црквици, брину и о Мујиној џамији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.