Познати њујоршки дневни лист о Београду: Народни музеј, ракија и ћевапи
![](https://cdn.glassrpske.rs/slika/2019/11/750x500/20191124200413_298195.jpg)
Београд - Њујоршки дневни лист “Њујорк тајмс” у свом данашњем издању писао је о престоници Србије, осврнувши се на све што Београд има да понуди.
Креативна кухиња, кафићи и музеји, само су неке од предности Београда које аутор наводи у тексту “36 сати у Београду”.
Аутор текста у Београду стиже у петак, а боравак завршава у недjељу, а са читаоцима је подијелио свој путни водич за сваки дан у Београду, са савјетима која мјеста би требало посјетити.
Аутор је првог дана у Београду посјетио Народни музеј, који, како наводи, излаже величанствена дјела на три спрата, укључујући предмете из римског периода из цијеле Србије, слике мајстора као што су Тинторето, Моне и Реноар, као и радове српских сликара и вајара из 20. вијека.
Извјештач Њујорк тајмса посјетио је и Калемегданску тврђаву, коју је назвао “мјестом на којем је Београд рођен”. Он наводи да је то пријатно мјесто за мирну недјељну шетњу са којег се шири поглед на ушће Саве у Дунав.
Аутор препоручује и мјеста гдје се може наћи “храна за утјеху”, а носталгичним њујорчанима препоручује да пробају омлет са сланином и сиром. Ипак, посјетиоцима посебно препоручује српске специјалитете попут грилованог мирочког сира са сенфом и медом, сочних ћевапа од јагњетине, телећег језика са цвеклом, сувих шљива ролованим сланином и гулаша из Војводине.
Као и већина туриста, аутор текста је пробао ракију, и како каже “На Балкану не можете да баците шљиву, а да не погодите некога ко не производи своју ракију”.
Он додаје да је пробао домаћу ракију која је лежала у бурадима чак 10 година, и каже да је тај процес ракији дао дубљи и комплекснији укус.
Како путовања не могу да прођу без шопинга, аутор посебно наводи продавницу на Дорћолу, са одјећом из 1960-их, 70-их, као и 80-их.
“Док туристи преплављују европске градове као што су Барселона, Венеција и Дубровник, српска престоница се тихо преобликује у веома приступачну и пријатну метрополу на Балкану”, наводи аутор и додаје да мјештани чекају да свијет пронађе најкраћи пут до овог пријатељског града који има толико тога да понуди.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.