Пјешчане пирамиде код Фоче: Заборављени природни феномен
У селу Данчићи у мјесту Пирни До, недалеко од Фоче, налази се геоморфолошки феномен, пјешчане пирамиде које посјети тек по неки заљубљеник у природу, планинар или, с времена на вријеме, неки турист.
Пјешчане пирамиде су природни феномен и изгледају као да их је вајар радио. Кустос фочанског музеја Драгица Ћурчић објаснила је процес настанка ових пирамида.
"Ерозијом тла су настале ове пирамиде, односно глина која је пјесковита спуштала се низ камење и тако градила пирамиде. Временске неприлике, киша, снијег, али и сунце су их обликовали", појаснила је Ћурчић.
Пјешчане пирамиде се први пут помињу још у аустроугарском периоду, поготово зато што се тада требао правити пут према Калиновику. Аустроугари су, видјевши пјешчане пирамиде, помакли дионицу тог пута друго мјесто.
Ипак, како каже Чурчић, за вријеме бивше Југославије уништена је највећа пирамида која се налазила на овом простору.
Овај природни феномен би свуда у свијету сигурно био главна туристичка атракција, у БиХ, оне су тек још једно мјесто од људи скоро заборављено.
Но, у прошлости многи су путописци описивали баш ове пирамиде у својим дјелима дивећи се овом природном феномену којем слични постоје још само у Србији и Колораду.
"Сви путописци који су пролазили овуда кажу да су сличне, али и љепше од пирамида у Колораду. Међутим, због лоше путне комуникације овај пут више не води према Калиновику и многи туристи не одлучују се да посјете овај локалитет", појаснила је Ћурчић.
Један од путописаца који су писали о пирамидама је Драгутин Дероко који је једно вријеме боравио у Фочи, возио се сплавом низ Дрину и посјећивао пјешчане пирамиде. Према његовим тврдњама, ове пирамиде су старе најмање 200 година.
"Процес ерозије траје и данас, тако да оне не нестају, већ и даље расту", каже кустос Чурчић.
Редовни професор, ужа научна област геологија Сејфудин Врабац бавио се овим природним феноменом и обилазио је ово подручје.
Према ријечима геолога Сјефудина Врабца који се бавио овим природним феноменом, на подручју Миљевине, у базену који је познат по лежишту мрког угља, у кровини уља јављају се седименти који су заправо класични седимент састављен од глине и конгломерати.
"Ерозијом тих седимената, глине су подложне ерозионим процесима, стварају се феномени, тзв. пирамиде које су заступљене у источном дијелу миљевинског базена", појаснио је Врабац. Он је додао да су конгломерати отпорније стијене и оне штите тај простор од интензивног процеса ерозије, а глине бивају однешене.
"Тако се стварају облици који заиста подсјећају на пирамиде", рекао је Врабац.
Иако немају пирамидалан облик, избраздани пјешчани стубови уздижу се из својих широких темеља и сужавају према врху и на тај начин чине изванредну геоморфолошку ријеткост на овим просторима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
