Овако ће изгледати живот на Марсу...
На Земљи постоје особе које су спремне да плате милијарде долара како би људе одвели на Марс. Space x, програм милијардера Елина Маска већ неко вријеме разматра ову идеју, а поједине организације већ су јавно обзнаниле своје намјере – попут организације Mars One која жели да људе одведе на Марс до 2022.
Mars One планира да одабрану групу појединаца, који су прошли 7 година ригорозног припремања, пошаље на Марс и од тога направи телевизијски шоу.
Овакви програми названи су „Останак на Марсу", и постоји разуман разлог иза идеје да се Марс колонизује прије планирања повратне мисије.
Тренутно не посједујемо технологију која би људе одвела, и вратила их назад на Земљу са Марса.
Међутим, можемо да опремимо свемирски брод свом потребном опремом за живот на Марсу.
Иза ове идеје не стоје прости сањари, већ познати космолози и инжењери, попут База Олдрина који је жустар поборник идеје колонизације Марса у што блискијој будућности.
Тактике насељавања се разликују, и тренутно постоје двије опције. Прва је стварање вјештачке средине која би штитила људе од негостољубиве површине планете – уколико желимо да у скорије вријеме колонизујемо Марс, ово је наша једина опција с обзиром да је друга опција тераформирање и за ово је потребно знатно више времена.
Идеја иза тераформирања јесте промена површине и атмосфере планете тако да подсјећа на Земљу. Марс има све састојке потребне за живот – воду, фосфор и угљен – а вјерује се и да је Марс некада имао влажну климу с обзиром да долине на површини могу да настану само дјеловањем воде.
Поред покушаја да схватимо како да успоставимо живот на Марсу, поставља се још једно питање – како ће тај живот изгледати?
Помало налик Земљи
Истина је: Наша тијела су еволуирала за живот на Земљи. Свемирско путовање је већ сада показало да мањак гравитације и недовољно простора могу довести до депресије, умора, атрофирања мишића па чак и до промјена физиологије ока.
Просто речено – нисмо природно адаптирани да будемо свемирски каубоји. Живот на Марсу би морао да прати правила која је поставила наша сопствена планета: вјежбање, одговарајућа исхрана и нивои гравитације попут оних на Земљи (гравитација на Марсу је свега 38 одсто од онога на шта смо навикли).
Сигурно постоје и знатно комплексније ствари којих још нисмо свјесни, попут важности бактерија у свакодневном животу и које можда неће моћи да бујају у стерилној средини Марса.
Али исто тако и прилично другачији...
Атмосфера Марса је јако танка, скоро 1 одсто Земљине. Ово значи да површина Марса није заштићена од свемирске радијације. Иако би тераформирање ово могло да промени на дуже стазе, краткорочно гледано, простор за живот и одјела за истраживање би морали да издрже ту радијацију.
Први колонисти би морали да живе у изузетно оскудним заједницама. Комплексна технологија ће морати да буде допремљена и то по астрономској цијени, док ће све остало морати да буде створено на лицу мјеста.
Ово не звучи толико лоше као што се чини. Земља на Марсу садржи пуно кристала воде, а то значи могућност узгајања биљака.
Свеприсутна смрт...
Друга, вјероватно предвидива, ствар на Марсу јесте могућност грешке, системског квара и случајног истребљења колоније. Поред опасности самог пута и уласка у атмосферу Марса, сама планета је прилично негостољубива према људима.
Марс разарају пјешчане олује које се могу десити било гдје и њхова снага може бити толика да би на Земљи могле да ишчупају дрво из земље.
Ове олује су честе, али до сада нису успјеле да нанесу штету роверу на Марсу.
Марс је такође хладан. Просјечна температура на планети износи -55 степени Целзијуса а на половима она може износити – 153 степена Целзијуса.
Марс дефинитивно представља наредну границу за људску расу. Иако питање о томе да ли ћемо живјети тамо за пар година и даље виси у ваздуху, постоји довољан број људи и компанија који су спремни да наставе са својим плановима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
