Острва на којима станује хорор (1)

Ilha de Queimada Grande A.K.A Змијско острво, Бразил

У једном чланку пише: "Пусто острво гдје се на тлу шуме крећу најотровније змије на свијету. Рибар је нађен мртав на свом чамцу, а палуба је била преплављена његовом крвљу. Чувара свјетионика и његову породицу змије су масакрирале у ноћном нападу на изоловану колибу. Али ово острво не изгледа застрашујуће као у филмовима Индијана Џонс или Анаконда.

Оно је лијепо, егзотично и налази се на обали Бразила, а главни становник је змија позната као Golden Lanchead. Ова змија има један од најгорих отрова на свијету који буквално изазива да месо иструли и отпадне са костију!

Можете помислити како има толико отровних змија у многим земљама; па шта би овдје било тако посебно? Ово је поприлично густо насељено острво. Бразилска морнарица је забранила да било ко посјећује ово мјесто и то не раде да би заштитили змије. Процјене кажу да се овде на метру квадратном можете наћи једну до 5 змија! Пробајте да замислите то.

Што се рибара тиче, вјероватно је отишао до обале да набере банане. Змија га је ујела али он је успио да се врати на чамац гдје је искрварио на смрт на палуби. Породица чувара свјетионика је вјероватно у паници бјежала из куће јер су змије ушле кроз прозоре, па су докрајчени док су бјежали кроз шуму а змије нападале са крошњи. Њихова тијела су нађена свуда по острву када је морнарица отишла да обнови залихе.

Острво Повеља (Poveglia), Италија

Замислите најјезивије имање из хорор филма, заправо још горе од тога и 1000 пута већу буталност него у филму Хостел и близу сте острва Повеља. Налази се у лагуни у Венецији, а прича каже да је постало да буде страшно када су Римљани одлучили да је најбоље за друштво да скупе све жртве куге у то доба и смјесте их негдје. А то би било баш ово острво.

Неколико хиљада људи је стављено у карантин на острву и остављено да умре.

Можда мислите да ово није чудно за то доба када су људи мислили да је Сунце кочија, али не и неколико вијекова касније када су сви опет урадили исто. Када је куга опет захватила Европу, острво је повратило "славу" - коначиште за све заражене кугом. Када се куга масовно проширила, критеријум за одлазак на Повељу постао је од "заражених кугом" до "оних са било каквим знацима" болести. Такође су променили своју политику од оне "пустите заражене да умру у миру" до "баците их у велику јаму (преко мртвих тијела) и запалите их", што је био велики корак. Сматра се да је број жртава на острву гдје угљенисане кости и даље запљускују обалу био око 160 000.

А, ако ово није довољно страшно, 1922. је на овом острву саграђена ментална установа са језивом кулом и звоном. Ова болница је била за оне који су на неки начин сматрали "поремећеним" члановима друштва. Ово је били у вријеме прије прве издате књиге гдје су пописани ментални поремећаји, па је свако могао да доспије у изоловану болницу гдје су могли да му раде шта год су хтјели.

Судећи по причама, ова болница је имала доктора који је редовно обављао експерименте на пацијентима, као што су лоботомија (са чекићем и шилом). Легенда каже да је љекар мучио своје пацијенте у кули са звоником (тотално очекивано) и игнорисао њихове јауке када би видјели или чули духове жртава куге. Доктора је потом са куле бацио један од духова и док се потом борио за живот "магла је изашла из земље и угушила га".Међутим, прије ће бити да су га убили "лудаци" које је мучио.

Касније су људи почели да насељавају острво, али би дан послије побјегли главом без обзира. До данас је остало без становника, осим ако не рачунате душе стотине хиљада невиних који су страдали овде. У том случају је прилично пребукирано.

Рамре, Бурма

Година је 1945. и Други Свјетски рат је при крају. Деветсто припадника јапанских снага је поражено од стране Савезника на малом острву у Бурми. Имали су један отворен пут и направили пробој ка појачању. Тада су се нашли у ситуацији у којој би пожелели да су на Змијском острву.

Једино што је стајало на путу ка спасу је била мочвара. Пошто је била ситуација мочвара контра смрт, њих 900 је одлучило да пређе мочвару. За 500 војника се више никад није чуло.

Рамре није само дом маларичних комараца, мува и смртоносних шкорпиона већ још једног опасног предатора: морског крокодила, и много њих. Већина оних који су преживјели окршај са крокодилима било је гадно рањено, али били су довољно живи да пожеле да су мртви...

Заправо, масакр јапанских трупа од стране крокодила био је тако ужасан да је уврштен у Гинисову књигу рекорда као "највећа несрећа коју су изазвале животиње". Рањени Јапанци је требало да буду одликовани, ако су се икада опоравили од константног личног пакла који су преживљавали сјећајући се крокодила и рата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.