Оријент-Експрес: Путовање са стилом

Мало је возова на свијету чији путници већ послије само пола сата проведених у његовом луксузном вагон-ресторану, бару или у изузетно комфорној кабини спаваћих кола најискреније пожеле да њихово путовање што дуже потраје или да бар мало закасне на своје крајње одредиште. Један од таквих возова свакако је "Венис Симплон-Оријент-Експрес". Већ на први поглед на те блиставо чисте, тамно-плаве вагоне са бијелим крововима, украшене златним грбом, и стјуарта у плавој униформи опшивеној златним тракама, са беспријекорно бијелим рукавицама, који вас дочекује на улазу у вагон и љубазно поздравља, схватићете да управо започињете путовање које ћете читавог живота памтити. Јер, сваки минут проведен у том јединственом возу као да враћа у прошлост, у златно доба жељезничког саобраћаја, двадесетих и тридесетих година прошлог вијека. На то далеко вријеме подсјећа сваки, до најситнијих детаља рестауриран предмет који је на располагању током узбудљивог путовања у овом покретном музеју на шинама.

Зидови вагона обложени су плочама од најфиније тиковине, украшени интарзијама од седефа и предивним гобленима, удобне фотеље и лежаји пресвучени су извезеном свилом, на прозорима висе богате завјесе од најфиније чипке и драперије од тешког плиша, док столове красе кристалне лампе савршене израде у стилу арт-декоа, са потписом чувеног Ренеа Лалика. Када се укрцате у овај воз који су својевремено звали и "краљем возова, или возом краљева", као да сте ушли у унутрашњост правог умјетничког ремек дијела. Удобно смјештени у фотељу богато украшеног вагон-бара, пуног бљештавог кристала и савршено исполираног класичног намјештаја најфиније израде, или опуштено љешкарећи у својој удобној кабини за спавање, започињете путовање из бајке које вас враћа у прошлост једне нестале Европе.

Могуће је да током кратког путовања од Париза до Венеције, или обрнуто, једном недјељно, у периоду од марта до новембра, који траје свега једну ноћ и један дан, и нећете пожељети да спавате јер се у "Венис Симплон-Оријент-Експресу" увијек нешто дешава. Чим овај легендарни воз напусти Источну станицу у Паризу и иза себе остави кровове уснулог Града свијетлости, на врата ваше кабине закуцаће директор пута, стјуарт и батлер у свечаним униформама, пожељети вам добродошлицу и замолити вас да се упутите ка једном од два вагон-бара и заједно са осталим путницима сачекате позив за вечеру. Свечана одјећа се, наравно, подразумева, јер ви сте на путовању немијењеном само онима који за овако романтичан викенд могу да издвоје око 2000 евра по особи. Кодекс облачења налаже свечано одијевање током вечери, док је преко дана дозвољена елегантно-спортска варијанта.

Шортсеви и мајице овдје су забрањени! И док путници дегустирају екслузивна вина, међусобно се упознају и одушевљено упијају сваки тренутак проведен у овом очаравајућем амбијенту, шеф кухиње Кристијан Бодигел и његова мала армија помагача ужурбано припремају вечеру за свих 188 путника. Она ни по чему не смије да заостаје за вечером коју би вам послужили у било ком ресторану који се, као овај, може похвалити једном Мишленовом звијездицом.

Иако раде у врло скученом простору, од свега 12 квадрата, шеф Бодигел и његови помоћници сву храну, посластице и пецива која служе у возу припремају на лицу мјеста. И то врло успјешно, јер јела која се налазе на дневном менију могу да заголицају чула најпробирљивијих гурмана: потаж од тапиоке, сом у холандском сосу, јагњећи бут на бретонски начин, пиле у сосу од карамелизованог спанаћа. Ту су, наровно, и најразличитији колачи, торте сиреви и свјеже воће из читавог свијета.

Током вечере, и прије него што стигну први путници жељни сна и изморени бројним утисцима, стјуарт сваког вагона за спавање већ је припремио лежајеве и посљедњи пут провјерио да ли је сваки детаљ у кабини на свом мјесту - од пешкира и баде-мантила од најмекшег фротира које су дизајнирали познати модни креатори, до коцкице чоколаде са утиснутим грбом воза на сваком јастуку. Они којима на оваквом јединственом путовању није до спавања послије вечере одлазе да уз тихе звуке клавира испију још покоју "чашицу разговора" у пијано-бару "Венис Симплон-Оријент-Експреса".

Валтер Ници је пуних 20 година шеф овог бара и каже да је мјесто иза шанка најбоља осматрачница. "Овдје сам много тога занимљивог видио и чуо, али у мом уговору постоји клаузула због које се никада ничега не сјећам! На оваквом мјесту, дискреција је закон!".

А како је све почело

Историја луксузних европских возова почиње 1876. када је млади и предузимљиви белгијски идустријалац Жорж Нагелмакерс основао прву Међународну компанију вагона за спавање која је све европске жељезнице тога времена снабдијевала луксузним спаваћим колима и вагон-ресторанима, али и убирала огроман профит од њихове зараде. Наиме, његова луксузна спаваћа кола и вагон-ресторани намијењени онима који такво путовање себи могу да приуште убрзо су освојили жељезничке пруге широм Европе. Али, амбициозни Белгијанац одлучио је да оде корак даље и својим богатим клијентима омогући да крстаре с краја на крај Старог континента у јединственој композицији сачињеној искључиво од спаваћих кола и вагон ресторана. Захваљујући Нагелмакерсовој визији и предузимљивости, баш такав воз, назван "Експес Оријента", кренуо је 1883. са Источне станице у Паризу на своје прво путовање ка Истанбулу, преко Стразбура, Минхена, Беча, Будимпеште, Букурешта, Београда, Ниша и Пловдива. Сви погледи окупљених били су упрти у углачану парну локомотиву иза које су се налазила чак два вагона за спавање, један вагон-ресторан и два вагона за пртљаг. То је био први луксузни воз у Европи, права палата на шинама. Иако је путовање од Париза до Истанбула трајало готово 68 сати, оно је врло брзо постало веома популарно међу европском аристократијом, чак и када му је 1891. име званично промијењено у "Оријент Експес". Од тада је овај воз редовно, два пута недјељно, спајао западну са источном Европом све до избијања Првог свјетског рата. Да ли сплетом необичних историјских околности, или захваљујући вјештим дипломатским играма да се компанији надокнаде губици настали због ратних збивања, тек крај Великог рата забиљежен је баш у вагон-ресторану број 2419 чувеног "Оријент Експреса". Ту је 11. новембра 1918. маршал Фош потписао примирје које је означило крај свих непријатељстава. Већ слиједеће године пуштена је у саобраћај нова композиција "Симплон-Оријент-Експрес". Овај нови луксузни воз саобраћао је на линији Париз-Лозана- Милано-Венеција-Трст-Загреб-Београд...Истанбул.

Али, истинско златно доба луксузног жељезничког саобраћаја почиње 1920. преуређењем и осавремењивањем свих вагон-ресторана и спаваћих кола. Сви великани тога времена, крунисане главе и припадници европске аристократије, славни глумци, познате куртизане, политичари, богати индустријалци и, наравно, шпијуни на тајном задатку, путовали су на Исток овим луксузним возом у којем је све одисало префињеношћу и луксузом. Највећу славу легендарни "Симплон-Оријент-Експрес" доживио је у периоду између два рата, током двадесетих и тридесетих година прошлог вијека.

Овај "луксуз на шинама" ушао је у легенду и постао незаборавно и незамењиво путничко искуство привилегованих личности тога времена.

Послије Другог светског рата наступа период наглог развоја других, бржих начина путовања, па скупа и спора путовања возом, као што је "Симплон Оријент Експрес", ма колико он био луксузан, полако, али неумитно излазе из моде. И можда би таква врста путовања са уживањем била потпуно заборављена и остала забиљежена само у чувеним романима, или на великом платну, да успјешни амерички хотелијер и заљубљеник у све што има било какве везе са историјом жељезнице, Џејмс Шервуд, није одлучио да обнови ову традицију. У потрази за заборављеним љепотицама жељезничких пруга, он је 1977. на аукцији у Монте Карлу купио два стара, одавно расходована вагона оригиналног "Оријент Експреса", из 20-их година прошлог вијека, и одлучио је да им врати првобитни сјај. Како су текли радови на њиховом рестаурирању заинтригирале су га приче и легенде о чувеном "Оријент експресу" које су у њему пробудиле носталгију за прошлим временима. А пошто је већ био власник хотела са пет звијездица, "Ћипријани" у Венецији и "Спендидо" у Портофину, одлучио је да својим пробирљивим гостима понуди и узбудљиво путовање у прошлост. Убрзо је купио и рестаурирао цијелу композицију од 25 вагона која га је коштала 25 милиона евра и успоставио је нову луксузну железничку линију "Венис Симплон- Оријент-Експрес" која спаја Лондон, Париз и Венецију. А за оне који истински желе да доживе атмосферу златног доба путовања железницом компанија Џејмса Шервуда једном годишње организује узбудљиво путовање од Париза до Истанбула.

О њему су писали Агата Кристи, Грахам Грин, Јан Флеминг

Луксузно путовање овим возом, али и сами путници који су се укрцавали и кретали на скоро двомесјечну авантуру са краја на крај Европе заголицало је машту и инспирисао многе писце, а касније и филмске режисере. Први га помиње француски писац Гијом Аполинер када у свом дјелу "Једанаест хиљада девица" описује путовање принца Монија Вибескуа "Оријент Експресом" од Париза до Букурешта. Нешто касније путовање овим возом инспирисало је Агату Кристи да напише култни крими роман "Убиство у Оријент Експресу", док Грахам Грин овај воз помиње у своја два романа, "Воз за Стамбол" и "Путовања са мојом тетком". Луксузни "Симплон-Оријент-Експерс" помиње се и у роману "Из Русије са љубављу" који је написао Јан Флеминг, творац славног агента 007, Џејмса Бонда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.