Ореол мистике над стазом Светог Јакова

Ореол мистике окружује црни мегалит на врху бријега Монт Корнел изнад града Ле Пи ен Веле у југоисточној француској покрајини Оверња, који данас има нешто више од двадесет хиљада становника. Од праисторије до данас, огромна тамна базалтна плоча на врху угашеног вулкана сматра се мјестом гдје се догађају чуда. У доба келтских Гала она је била централни дио долмена - светилишта гдје су друиди добијали визије и прорицали. Ранохришћанско предање наводи да је Ле Пи ен Веле треће мјесто у Европи гдје се вјерницима јавила Богородица, пишу Новости.

У деветом вијеку црни мегалит постао је почетна тачка 1.600 километара дугог Пута Светог апостола Јакова, најпоштованије ходочасничке руте западне Европе. Сваке године одавде око 80.000 туриста из цијелог света креће пјешке или на бициклу ка катедрали града Сантјаго де Компостела, у шпанској покрајини Галицији. Ту су по предању, апостолски ученици сахранили Јаков Заведејева, једног од 12 првозваних апостола. Он је први Христов ученик погубљен је због ширења нове вјере. Иако је посјечен и Јерусалиму, завјетовао је ученике да га сахране у Галицији, јер је њена обала била прва тачка са које је почео да шири хришћанство у Европи.

Путокази на ходочасничкој стази Светог Јакова су ознаке шкољке из које излазе зраци, симбол овог свеца или његови кипови са обавезним грубим пастирским штапом. Шкољке су урезане или на улицама, зидовима, камењу од његовог гроба у Галицији Ле Пи ен Велеа одакле су прије много вијекова кренули ови ходочасници. У част успјеха тог путовања подигнут је Храм Светог Михаила на врху високе стијене, која као камена игла штрчи из градског језгра. Упркос намјери црквених власти да то постане почетна тачка слиједећих ходочашћа, поклоници су и даље пут почињали од црног монолита у катедрали на врху Монт Корнела. На стрмим падинама бријега налази се историјски центар Ле Пи ен Велеа чији су становници веома предусретљиви према гостима.

- Сезона вјерског туризма код нас је почела још у 9. вијеку, па смо стекли доста искуства. Овим улицама је од тада прошло много свијета од краљева и витезова до савремених „бекпекера". Они прелазак Пута Светог Јакова, Виа Поденсис, схватају као неку врсту спорта и начин да упознају богату културну баштину срца

Његове ријечи потврђује и модерна америчка ходочасница обучена у планинарско одијело, "наоружана" штаповима за пјешачење.

- Прије двије године нисам успјела да пређем цијелу стазу, али сам у међувремену тренирала и ове године ћу сигурно успјети - рекла нам је Џенифер из Калифорније, док смо се пели ка катедрали уским уличицама између високих камених зграда из 16. вијека украшеним киповима светаца.

Унутрашњост је пажљиво прилагођена модерним временима и потребама туризма тако да се не наруши дух прошлости. Зато ходочасници веома радо долазе на концерте или скрећу у кафанице с традиционалним специјалитетима у дугим каменим просторијама које нису промјениле изглед још од времена ренесансе. Посјетиоци пазаре и сувенире у продавницама чувене локалне чипке и копија витешке опреме.

Ипак, прави циљ туриста и ходочасника је катедрала Госпе од Пија, споменик свјетске културне баштине под заштитом Унеска. До ове величанствене грађевине с неуобичајеном византијском архитектуром на врху некадашњег вулкана долази се дугим, широким и стрмим степеништем.

- Катедрала је, као и базилика и црква прије ње, подигнута око келтског мегалита, који је у хришћенском предању једно од прва три мјеста у Европи гдје се вјерницима јавила Богородица. Ово је и касније било мјесто визија, па је око стијене саграђена посебна олтарска просторија - "Анђеоска одаја". Вјернице и данас долазе да преспавају на тој каменој плочи вјерујући у чудесно излечење - каже Жером Копак из Атут Франса.

Наш саговорник романичко-византијску архитектуру и фреске катедрале објашњава утицајем који је оставила цивилизација Константинопоља на крсташе који су учествовали у првом походу. Они су били фасцинирани сјајем Ромејског царства с чијим су се војницима тада заједно борили против Турака Селџука. Прожимање култура је било могуће јер још није било непремостивог раздора хришћана створеног 1204. крсташким рушењем Цариграда. Послије тог трагичног догађаја Пут Светог Јакова дуго је био само католичка поклоничка магистрала. Све до модерног доба, кад је прерастао у својеврсну стазу европског културног ходочашћа.

Свети камен

Ранохришћанско предање наводи да се око 4. вијека неизљечиво болесној жени из Ле Пи де Велеа указала Богородица и рекла јој да ће оздравити ако сједне на црни монолит на брду изнад града. Болесница се, каже легенда, чудесно опоравила на тамној стијени келтског долмена гдје јој се поново указала Богородица и наложила да се ту направи базилика. Подигнут је храм над доленом гдје су вјерници и даље доживљавали визије, а Пи ен Виле постао је прво епископско сједиште Галије. У 8. вијеку вјерски чистунци су срушили долмен и његове дијелове уградили у под цркве. Међутим, нису успјели да униште легенду. Вјерници су више вјеровали традицији и окупљали су се у оном дијелу храма гдје је укопан мегалит. Кад је изграђена катедрала, мегалит је издигнут и смјештен у олтарски простор.

Црна богородица

Знаменитост Катедрале Госпе од Пија је и кип Богородице са малим Христом који су црни као угаљ и опточени златом. Само у Оверњи у храмовима и замковима који су станице ходочасника на Путу Светог Јакова постоје такве фигуре. Не зна се ко је и зашто направио црне Богородице, чије копије данас стоје на мјесту оригинала уништених у француској револуцији. Неки историчари умјетности претпостављају да су их донијели крсташи из Египта или су напрвљене под утицајем египатских култова. По другој верзији, Богородице су црне да би подсјећале на монолит у Ле Пи ен Велеу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.