Они су власници Кнез Михаилове

Блиц
Они су власници Кнез Михаилове

Београд -- Општина Стари град управља са 96 локала, а већина здања од Теразија до Калемегдана "шета из руке у руку" познатих бизнисмена, пише "Блиц".

Највећи дио грађевина у Кнез Михаиловој у првој половини 20. вијека био је у власништву богатих београдских породица. Услиједила је национализација, а од краја 20. вијека једно по једно здање добијало је нове власнике.

"Они до простора у Кнез Михаиловој долазе захваљујући својим фирмама, али и фирмама 'помајкама' које не указују на њих. 'Зекстра' Драгана Ђурића купила је неке од најатрактивнијих локала: 'Шумадију', 'Оптику' (у којој је у току хипотекарна продаја) и 'Нолит'. За њим не заостаје ни бизнисмен Миодраг Костић који је преко своје фирме 'МК Инвест' купио целу пословну зграду на броју девет. Мирослав Мишковић поседује локале где је 'Зара'. Радивоје Дражевић, власник компаније 'Радикс' има локале у ком су смештени његов ланац парфимерија 'Јасмин' и 'Гламур', за шта је платио велики износ", прича добро обавјештени извор "Блица" из света некретнина.

Саговорник овог листа наводи и да је држава омогућила бројним бизнисменима да се "дочепају најатрактивнијих локала за мале паре".

Општина Стари град располаже са 16.321 квадратним метром у Кнез Михаиловој и од закупнине сваког мјесеца убира 12.895.318,23 динара. Закупнина у овој улици, сазнаје "Блиц", плаћа се и до вртоглавих 45.000 евра мјесечно.

Шведски "Х&М" отвориће продавницу у простору гдје су некад били "Сефора", ГАП и "Тајм аут". Зграда на броју 10 није продата. Ту се некада налазило предузеће "Југославијапаблик", чија приватизација никако да се заврши. Али простор некадашњих РК "Београд" јесте.

"Власник 'Верано моторса' Радомир Живанић има две робне куће у Кнезу: 'Наму' преко пута ресторана 'Вапијано' и некадашњу РК 'Митић', данас празну. Војин Лазаревић, власник 'Руднапа', поседује целу зграду на углу са Улицом Вука Караџића, а одмах поред је и зграда Филипа Цептера. Зграда 'Центротекстила' је у власништву Тахира Хасановића", прича извор "Блица".

На почетку Кнеза је франшиза њемачког "Вапијана", на мјесту гдје је 122 године био "Руски цар". Овај објекат је недавно поново отворен, а на 30 дана га је затворила Дирекција за управљање одузетом имовином која је постигла договор са власником франшизе Сашом Тришићем.

До прије 12 година, рестораном је управљало Угоститељско предузеће "Стари град", а онда је прешло у руке Снежане Булић, супруге Јусуфа Булића која је као закупац дошла 1998. Ресторан је касније наслиједио Аца Булић, контроверзни фудбалски менаџер и бизнисмен.

У Агенцији за реституцију наводе да су поднијети захтјеви за враћање скоро свих станова и локала у Кнез Михаиловој. Али, бизнисмени који су право својине добили путем приватизације потпуно су спокојни, јер ће држава морати да плати одштете наследницима.

"До сада је враћено 11 станова у Кнез Михаиловој 19, пет локала на броју 39, шест на броју 18, два у Кнез Михаиловој 29, а на броју 47 чак 12 локала и 55 станова", кажу у Агенцији.

Кнез Михаилова је била и остала омиљена "штрафта" за шетњу. Након владавине Турака, у другој половини 19. вијека изронила је шаролика улица европског духа, испуњена становима, трговачким, угоститељским, пословним и објектима за културу.

У првој половини 20. вијека ту су куће градиле највиђеније личности из привредног живота: Марко Стојановић, браћа Спасић, Рашић, Терзибашић, Кумануди, Крсмановић и то по пројектима чувених српских неимара Милана Антоновића, Александра Бугарског, Константина Јовановића и Данила Владисављевића.

"Велики утицај на промену начина градње имало је Капетан Мишино здање, подигнуто 1863. за Мишу Анастасијевића, бродовласника и трговца сољу", објашњавају у Заводу за заштиту споменика.

Никола Спасић је 1910. купио једноспратну кућу у Кнез Михаиловој 19 са двориштм. Три године касније, саградио је ново здање, са спратом више и тако да је добијен Спасићев пасаж. Зграду код броја 33 подигао је 1889. као стамбено-трговачку двоспратницу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана