Одмор с погледом на бродску олупину

- Требало је "Коста Конкордију" одвући одмах послије несреће. Тако би се избјегла опасност од загађивања мора, а не би ни околина била унакажена овом олупином - љути се Ђузепе, који се вози на трајекту до острва Ђилио.

Предузетник из Милана је кренуо с породицом на дневни излет на острво и намјерно окреће главу кад се олупина укаже на пучини. Заиста, крузер лежи као насукани кит и рђа на обали.

На полупотонулом диву се одједном види неко кретање, а и путници трајекта полако долазе на палубу како би боље видјели шта се дешава.

- Први пут смо овдје, на љетовању, али и да видимо шта се дешава са тим бродом. Овај поглед вас тјера на размишљање и на бијес. Стварно се питам како је капетан успио да уради тако нешто. Човјек мора да се стиди у његово име - објашњава Николо из Падове.

Око олупине брода који се насукао у јануару 2012. много тога се дешава. Долазе и одлазе бродице и чамци с радницима, поред трупа се може видјети плава и учвршћена платформа са дизалицом - право градилиште на води. То је и радно мјесто за петстотињак људи и у смјенама се ради дан и ноћ на санацији олупине. На почетку пројекта, у мају 2012. године,  процијењено је да ће то коштати 236 милиона евра, али већ послије три мјесеца постало је јасно да ће трошкови бити најмање двоструко већи, преноси "Дојче веле".

Пројекат води Франко Порцелаћија, у име бродара "Коста Кроцијере", и спасавање "Конкордије" назива "јединственом акцијом". У септембру би брод требало одсукати и исправити. Педесетогодишњи капетан трајекта Ђино, у беспријекорној униформи, помало је сумњичав:

- Можда ће им успјети да исправе брод, али мени се чини да ће се у том покушају распасти. То би била додатна катастрофа - каже он.

Капетан Ђино више пута дневно плови поред олупине и каже да и туристи редовно зуре у унесрећени брод и баш свако има фотоапарат у рукама.

- То је људска знатижеља. Овдје су погинуле 32 особе, а неколико метара даље се људи брчкају у води - додаје Ђино.

И заиста, поред мјеста несреће се простире увала са лијепим пијеском и понеком литицом. Као створено за одмор. Посвуда леже туристи, испружени на шареним пешкирима испод шарених сунцобрана. Све је као на свакој обичној плажи: неколико младих једу пицу, мајке лове дјецу да их намажу кремом за сунчање, једна жена се сунча на литици - и једино што није "нормално" је челични колос "Коста Конкордије" практично надомак руке.

Ђилио је такође једно од мјеста гдје се сав живот одвија на обали. Редају се кафићи, посластичарнице, продавнице одјеће, сувенира и прибора за роњење и риболов, а ту је и Серђов ресторан. Он ради током цијеле године и смијеши се кад га питају о олупини. Јер, он одлично зарађује од све те гужве.

- Захваљујући "Коста Конкордији" острво је опет добро посјећено. Жао ми је мртвих, али морам рећи да ми живимо добро од те олупине.

На острво не долазе само туристи из Италије. По уличицама има и много Кинеза: два, три пута седмично долазе трајекти на којима су само посјетиоци са Далеког истока. Они долазе прије свега из Прата, италијанске метрополе текстилне индустрије гдје живи на хиљаде Кинеза. Тек кад се дође на острво, може се схватити да је челични колос насукан практично - на самој плажи!

Срамота за мјесто

Градоначелник Ђилија ипак сматра да је "Коста Конкордија" срамота за његово мјесто. Њихова дјеца такође желе на море преко љета, баш као и њихови италијански пријатељи, а њихови родитељи су знатижељни да "уживо" виде олупину о којој се толико говорило на телевизији. Постоји чак и туристичка агенција која организује аутобуски излет - плус ручак и, наравно, прилику да се фотографишете пред олупином.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.