Нови живот бисера Полимља

Задужбина жупана Дмитра Немањића, најмлађег сина Вукана Немањића (који је узео монашко име Давид), једини средњовјековни манастир, који није грађен по узору на друге средњовјековне манастире,  разорена је половином 15. вијека.

Давидовица је јединствена и по томе што је уговор о њеној градњи сачуван и чува се у Дубровачком архиву. То је једини сачувани уговор о градњи свих немањићких манастира. Димитрије Давид је са дубровачким зидарима склопио уговор 31. августа 1281. године и по том уговору они су имали да у мјесту Бродарево подигну цркву. На основу тог уговора данас се зна како је зидана и оближња Милешева и сви остали немањићки манастири у долини Лима.

Реконструкција

Манастир је прво пустошење доживио у ЏВ вијеку, а у рушевинама и препуштен зубу времена био све до краја 1990-тих година када је "васкрснут" према пројекту Музеја у Пријепољу и његовог директора Славољуба Пушице.

Давидовица  је обновљена крајем августа 1998. године.

- Манастир Давидовица је до 1957. године изгледао као у времену након што је половином 15. века, када је први пут запаљен - био је потпуно зарушен и у стању потпуног пропадања. Први пут је 1957. године тадашњи Завод за заштиту споменика културе у Београду, односно архитекта Јован Нешковић рашчистио локалитет и обавио конзервацију и учвршћивање постојећих зидова манастира, јер је претила опасност да се потпуно заруши - истакао је Пушица.

Наглашава да реконструкција манастира Давидовица представља једну од најкомпликованијих обнова средњовјековних  немањићких манастира.

- Реконструкција је била компликована јер је манастир порушен на оним деловима које је најтеже реконструисати и обновити, као и из разлога што су на северном параклису остали сачувани значајни фрагменти фрескописа, због чега је реконструкцију било веома тешко извести и то је био један од разлога зашто манастир Давидовица пре тога никада није био предмет покушаја коначне реконструкције и обнове - рекао је Пушица.

У року од годину и по, црква је потпуно обновљена, уз коришћење истог материјала - сиге, која је узимана из истог каменолома као и у 13. вијеку, са локалитета Сопотница. Управо због тога што је коришћен оригинални материјал, реконструкција је успјела и данас се не види разлика између старих и нових зидова. Манастир је 20. септембра 1998. освештао блаженопочивши патријарх српски Павле.

Посјете

Манастир на јужним обронцима Јадовника, чија је црква посвећена празнику Богојављење, данас је потпуно у функцији и у њему је обновљен монашки живот.

Поред цркве, до које се стиже уским, вијугавим путем из Бродарева, протиче поток, ту је и парохијски дом. Од августа 2009. године Давидовица је активни женски манастир. Главни манастирски сабори су Богојављење (манастирска слава), Цвети и Велика Госпојина. Настојатељ манастира је игуманија мати Дарија Поповић, а духовник манастира архимандрит Нектарије Јанковић.

Вјерни народ се већим празницима и прије обнове ту окупљао, на темељима светиње, а послије реконструкције масовно га посјећују не само вјерници из региона већ и иностранства.

- Посећују га организоване групе и појединци, зато што је овај манастир због свог историјског значаја и због историјске важности занимљив свима -  наглашава Пушица. 

Значај

Манастирска црква посвећена Богојављењу подигнута је на темељима византијске базилике из ВИ вијека.

У манастиру Давидовици налази се гробна плоча са штитом Немањића и текстом на којем пише да ту почива "раб Божији Вратко", односно Југ Богдан. Према легенди која је у овом крају веома жива, у Давидовици су послије Косовске битке, сахрањени и браћа Југовићи. Село у којем се налази Давидовица зове се Гробнице, наводно по гробовима браће Југовића, а приликом археолошких ископавања, на простору манастира откривен је већи број скелета као и један број лобања за које народ вјерује да припадају деветорици Југовића и Југ Богдану. Царица Милица рођена је у близини манастира.

Цијела та историјска прича, као и остаци сачуваних фресака из 13. вијека сврстали су манастир Давидовицу у најзначајније манастире у Средњем Полимљу, а и шире.

Рушевине

Осим манастира Милешеве, који је неколико пута рушен, паљен и обнављан, ниједан средњовјековни манастир у Полимљу, односно у лимској долини, дуго времена никада није обновљен.

- Чак ни у времену послије 1912. године и одласка Турака, за време Краљевине, а и у времену комунистичке Југославије, никада није било ни покушаја да се иједан манастир обнови или реконструише. И данас немали број средњовековних манастира у лимској долини стоји у рушевном стању и у стању потпуног пропадања - рекао је Пушица.  Додаје да је разлога за необнављање споменика много, али да није у питању недостатак новца.

- Једноставно није било заинтересованости код оних који су одлучивали у министарствима, надлежним заводима и институцијама заштите. Ту је и политика државе, која је, на пример у комунизму, у министарствима културе инсистирала само на истраживањима римских локалитета - истакао је Пушица. Посљедњих двадесет година, додаје, ипак су надлежно министарство и институције у потпуности промијенили политику према средњовјековним немањићким манастирима и уопште према средњем вијеку, који није био довољно проучаван.

- Тако је у овом периоду обновљено више средњовековних манастира него што је у времену од половине 15. века па све до 1990. године - наглашава Пушица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.