Мистерије Београда …?!
"Београд је један од најстаријих градова у Евопи, а ако узмемо у обзир чињеницу да је на његовом ободу насеље Винча, прво урбано насеље на Старом континенту, онда нећемо погрешити ако кажемо да је главни град Србије и најстарији," прича Николић. "Када данас у Београд стигну страни археолози и чују реч „Винча" у знак поштовања безмало имају потребу да стану мирно. Мислите о томе."
Како објашњава, београдских тајни има безброј, од оних из доба Келта, па преко Римљана, Бугара, Византинаца, Турака, Грка, Срба, Аустријанаца, Нијемаца... Ово су само неке од њих.
Од градских тајни увијек бих издвојио на првом мјесту Ташмајданске пећине, јер су оне дио римског каменолома из којег је углавном настао римски Сингидунум, а такво мјесто нема много метропола у Европи. Касније су Турци овом мјесту надјенули име („таш" значи камен, а „мајдан" је рудник), да би Срби одавде вадили шалитру, неопходан састојак за израду барута. Овдје се скривао Карађорђе када је у Првом српском устанку отимао град од Турака, ту су се скривале жене, дјеца и нејач током аустроугарског бомбардовања на почетку Првог свјетског рата, и коначно, ту је њемачки командант Александер фон Лер направио подземно склониште за своју Команду за југоисток током Другог свјетског рата. Данас постоје три велике пећине међусобно повезане ходницима, као и велики простор одвојен за спаваонице у којима су боравили њемачки војници. Ово мјесто је дјелимично запуштено, односно требало би у њега уложити средства за обнову електричних инсталација и система за вентилацију, али је сигурно прворазредна туристичка атракција.
Римски бунар је такође данас затворен за јавност, али је сигурно да би уз одређена улагања он могао да угости многе радознале туристе. До 50 метара дубине и нивоа воде води 212 степеника, направљен је још у доба аустријске власти (1717-1739), а пикантан је податак да га је 1964. године посјетио славни режисер Алфред Хичкок и да је рекао како за њега „оваква мјеста представљају изузетну инспирацију".
Близанац Римског бунара је грађевина која је 1987. године значајно успорила изградњу поздемне жељезничке станице „Вуков споменик" јер су грађевинари потпуно неочекивано наишли на бунар ширине око два, а дубине од око 50 метара. И данас на најнижем колосјеку постоји затворен отвор од плексигласа који наговјештава колико велика грађевина се налази ту.
Земунски лагуми су начичкани свуда у овом дијелу града, од Гардоша, Ћуковца, Мухара, Калварије, па даље низ Бежанијску косу. Они су имали трговачку намјену, јер су у њима, у вријеме када нису постојале хладњаче, фрижидери или замрзивачи – трговци чували робу којом су излазили на тржиште. У лагумима је увијек била ниска и стабилна температура. Будући да је Земун током великог дијела историје био и погранични град, постојали су и бројни лагуми, односно дијелови подземних фортификација који су имали веома битну војну намјену, било да су то били различити тајни пролази, било да су били коришћени као барутане.
Лагуми у Карађорђевој улици су били такође веома драгоцјени за град, јер се васколика београдска трговина одвијала бродовима. У 19. вијеку, на пример, роба би долазила на мјесто гдје је данас туристичко пристаниште, испод Саборне цркве и Косанчићевог вијенца, и тамо је смјештана у лагуме. Данас је један од тих лагума, на броју 31 адаптиран у винарију, па му је враћен стари шмек с почетка 19. вијека, када је Карађорђева улица била знатно важнија од Кнез Михаилове.
Први београдски мост је био "Железнички мост" и направљен 1884. године. Био је по пола у власништву Србије и Аустроугарске, али један податак га чини другачијим од свих осталих европских и свјетских мостова. Наиме, рушен је четири пута и поново подизан, али како... Први пут је срушен првог дана Првог свјетског рата када су Аустроугари покушали да изненаде српске браниоце тако што су покушали да пређу преко моста жељезничком композицијом коју је гурала локомотива. Војници су схватили шта се спрема, минирали су мост, а када су га подигли у ваздух конструкција се сурвала на аустоугарски борд „Алкотмањ" и побила посаду. Исто то догодило се у ноћи између 10. и 11. априла 1941. године, када је Војска краљевине Југославије, неколико дана прије капитулације одлучила да сруши сва три тадашња београдска моста да би спријечила надирање нациста ка граду. Несрећник који је детонирао експлозив те ноћи није видио да се испод моста повлачи домаћи брод „Танаско Рајић" са 110 чланова посаде, активирао је експлозив, а рушење моста на брод однијело је 95 живота. Дакле, овај мост није ни по чему конструкцијски посебан, али јесте по томе што је ваљда једини у свијету који је два пута рушен на бродове пуне војника.
Београд има и неке необичне масонске симболе, па је тако најпознатија пирамида у самом срцу града, у Кнез Михаиловој улици, испред Српске академије наука и умјетности, и која представља зарубљену пирамиду, управо онакву каква се налази на новчаници од једног долара, а која се сматра једним од основних симбола масонерије.
Исто тако, град има двије капије (Источну и Западну). Необично, али у масонској ложи постоје два доминантна стуба који се налазе на њеном централном дијелу и зову се Јакин и Боаз, а поменута пирамида без врха (јер се на том дијелу налази „око свевидеће") већ је поменута као основни симбол слободних зидара. Ако боље погледамо, једна београдска капија (она западна) управо представља два стуба, док она на истоку представља зарубљену пирамиду. Уколико знамо да је масонска ложа окренута од истока ка западу, онда би и ова симболика тешко могла да буде проглашена за пуку случајност.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
