Легенда која траје два вијека: Што је Неси за Лох Нес, то је Огопого за Келовну
Већ генерацијама уназад митско биће, за које се вјерује да плива језером Оканаган у Британској Колумбији у Канади, плаши дјецу, али и одрасле. Ово језеро, дугачко 145 километара и широко око 4,5 километра, наводно је дом чудовишту које личи на змију, а које се назива Огопого, пише ББЦ.
Огопого је за Келовну, град који се налази на обали језера, исто што је Неси за Лох Нес – ово биће живи у језеру и кажу да се појављује довољно често да одржи легенду о себи у животу.
Према опису "очевидаца", ово створење са неколико грба личи на змију и има зелену или црну кожу и главу коња, змије или овце.
На цртежима изгледа као морски змај који може да се види на старим картама морепловаца. На доковима овог града налази се скулптура зелено-црног змаја дуга четири и по метра, која представља маскоту локалног хокеј тима, а у целој Келовни могу да се купе сувенири са овим бићем.
Огопого манија достигла је свој врхунац осамдесетих година двадесетог вијека , када је туристичко удружење понудило награду од милион долара ономе ко осигура доказ о његовом постојању.
Невладино удружење еколошких активиста Гринпис иступило је тада и прогласило ово биће угроженом врстом, захтевајући да се не лови, него да се само фотографише. Тадашње телевизијске емисије преносиле су вести о чудовишту у језеру Оканаган и многи су заправо веровали у његово постојање.
Чак и данас 16 одсто становника Британске Колумбије верује да је Огопого стваран.
"Он заправо није чудовиште, него дух језера који штити целу долину", каже Пат Рафаел из Вестбанк Фрст Нејшн, а и додаје да се Ратлснејк Ајленд (Острво звечарки) сматра пребивалиштем Огопогоа.
Пре него што су стигли европски трговци крзном 1809. године, домороци су овде живели већ 12.000 година. Они су имали своје законе, правосуђе и веровања. Они су веровали у важност воде, која је постојала у два облика: у духовном и телесном, који се оличавао у самом језеру из којег се понекад указивао дух.
"У нашим причама Огопого је тамне боје и има главу коња и рогове јелена. Мисионари су видели нашег воденог духа и по навици демонизовали наша духовна уверења", каже Корали Милер, асистенткиња менаџера у тамошњем музеју.
Ово биће је храњено дуваном и жалфијом, а понекад му је даван и лосос као знак захвалности језеру због тога што становницима осигурава воду и храну.
"Мислим да одатле потиче неспоразум, досељеници су нас видели како бацамо комаде меса у воду", објашњава Милер.
Убрзо потом почеле су да се распредају приче о змији из језера Оканаган којој се жртвују живе животиње како би се она умирила и да би се осигурала сигурна пловидба језером.
Када је једном легенда о змији жедној крви заживела, отела се контроли – досељеници су почели да патролирају уз језеро носећи оружје, плашећи се да ће звер да изрони и да их нападне.
Ипак, двадесетих година 20. века помама се смањила, а туристичке организације су назвале ово биће Огопого по енглеској заразној народној песми чији текст гласи: "Његова мајка је била ухолажа, његов отац је био кит, имао је мало главе и једва неки реп, а Огопого је било његово име."
Митско биће се тако трансформисало у створење налик лику из цртаног филма које би могло да привуче туристе.
Није познато колико је људи у протеклом веку путовало у Келовну како би видело ово језерско биће, али је временом Огопого постао заштитни знак Келовне. Локалне продавнице су почеле да продају његова "јаја", па се у њима могао пронаћи чак и његов измет.
Иако туристичке агенције данас не промовишу Огопога, легенда и даље траје.
Милер истиче да је веома важно да се направи разлика између духовног бића у које су веровали домороци који су хтели да заштите своје језеро и Огопога, који је плод погрешне интерпретације досељеника, а који се после неког времена претворио у туристичку атракцију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
