Копаоник - мјесто за одмор
Копаоник је највећи скијашки центар у Србији и несумњиво један од најљепших центара у овом дијелу Европе. Поред тога што представља једну од најљепших планина у Србији, Копаоник посједује и невјероватан природни потенцијал од око 200 сунчаних и око 160 дана под снијежним покривачем током године.
КОПAОНИК ЈЕ НAЈВЕЋИ планински масив и најпознатији туристички и скијашки центар који је због својих природних љепота 1981. године проглашен за национални парк.
Највиши врх на Копаонику је Панчићев врх (2.017 метара), а скијашки терени се налазе на висини од 1.650 до 2.017 метара. Одлично уређени терени пружају неизмјерно уживање свим категоријама скијаша - од почетника до оних са врхунским способностима и чине боравак на Копаонику незаборавним. Скијашки центар има око 55 километара стаза уређених за алпско скијање и 12 километара стаза за нордијско скијање. За љубитеље ноћног скијања ту је и освијетљена стаза "Мало језеро". Осим тога, за најмлађе скијаше и све друге почетнике постоји обезбијеђен простор "ски-вртића".
Више 70 одсто скијалишта покривено је системом за вјештачко осњежавање, а скијашки центар посједује и уређен сноу-борд парк, на коме се организују многа такмичења домаћег и међународног карактера.
СВЕ СТAЗЕ СУ ВЕОМA добро повезане системом жичара и ски-лифтова, капацитета од више од 32.000 скијаша на сат.
Жичара четворосјед "Панчићев врх" током читаве зимске сезоне али и у току љета, осим скијаша и сноубордера, превози и посјетиоце центра који се не баве зимским спортовима, већ панорамски разгледају центар и баве се бројним другим активностима које ски-центар Копаоник омогућава.
У ОКОЛИНИ КОПAОНИКA постоји велики број културно-историјских споменика. Неки од њих су остаци средњовековног пута, остаци средњовјековног рудника, грађевине сакралне архитектуре, споменици из ослободилачких ратова и друго. У ширем подручју Копаоника налазе се остаци градова Звечан, Маглич, Брвеник...
Планину нарочито атрактивном чини препознатљив пејзаж са четинарским шумама, мјешовитим буковим и храстовим шумама, пашњацима, ливадама, као и истакнутим планинским врховима. Биљни и животињски свијет на Копаонику су већим дијелом аутохтоног поријекла.
Боравак на овој планини препоручује се астматичарима и пушачима.
Копаоник је једно од мјеста које током цијеле године нуди идеалне услове за активан одмор и уживање. То је питома и приступачна планина за посјетиоце свих узраста и за обављање разних спортско-рекреативних и других активности.
Историја
Копаоник је добио име по копању руде. На овој планини копана је руда још прије доласка Римљана. У писаним документима Копаоник се помиње као: Caponi, Coponich, Coparenich, Copono и тако даље.
Зачеци туризма датирају из далеке прошлости и углавном су били усмјерени на коришћење термалних вода којих има доста на подручју Копаоника. Јошаничка Бања се користи још од XIII до XIV вијека. На планини Копаоник од давнина су се одржавали сеоски сабори и црквене светковине, а тридесетих година XX века на Копаонику је почео да се развија туризам, посебно када је пуштена у саобраћај жељезничка пруга Краљево - Рашка (1931. године) - долином Ибра. Тада су почеле да долазе организоване групе туриста.
Услуга Цијена
Смјештај за четири особе од 80 КМ
Седмодневни ски-пас од 230 КМ
Сокови од 2 КМ
Кафа од 1,5 КМ
Брза храна од 4 КМ
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
