Ко је све љетовао на Светом Стефану

новости.рс
Ко је све љетовао на Светом Стефану

Завршава се сезона у најпознатијем јадранском љетовалишту, али је остала тајна ко је овде све боравио. Крије се ко су били гости који су ноћење на Светом Стефану плаћали и до 3.000 евра.

Град-хотел Свети Стефан, који послије вишегодишње обнове поново живи свој туристички живот, завршава прву пуну сезону, у којој је у педесет соба и апартмана љетос угостио богате. Менаџер најпознатијег јужнојадранског љетовалишта и суседне “Виле Милочер” Кевин Брук саопштио је да је сезона била веома успјешна. И ништа више о томе шта се догађало иза средњовјековних зидина некадашњег престоног градића Паштровића.

На питање ко су били гости који су плаћали ноћење у собама и апартманима хотелског града на острву од 900 до 3.000 евра, представник грчке компаније “Адријатик пропертис”, која је (у име сингапурског “Аман ризорта”) закупац ових објеката, Кевин Брук и његови сарадници кажу да је то “пословна тајна”.

- “Аман ризорт” у чијем је “менаџерском пакету” град-хотел је познат и по дискрецији. Гост који овдје дође је заштићен од свих “спољних утицаја”, уз јединствен амбијент и прворазредну услугу има мир и тишину, па и његово име остаје тајна - казао је Брук.

На опаску да је “Светац” био познат управо по познатима који су се одмарали у његовим каменим здањима, који су и те како говорили за новине, није било коментара. Некако, као да закупце та недавна прошлост много и не интересује и као да тек почиње да се пише историја полуострва за које су знали у туристичком свету и они који нису могли тачно рећи гдје се налази Југославија.

У самом граду-хотелу нигдје фотоса и прича о томе. Никакве писане приче о гостима који су у протеклих 50 година овде боравили. А у велику књигу утисака, за чију судбину не знамо, своја запажања утискивали су Софија Лорен и Карло Понти, Алберто Моравија и Андре Марло, Ричард Видмарк, Клаус Кински, Кирк Даглас, Силвестер Сталоне, Джереми Ајронс, Моника Вити и Марина Влади, Борис Спаски и Боби Фишер, Јуриј Гагарин, Леонид Леонов, Сандро Пертини, Вили Брант, Ђулио Андреоти, Хелмут Шмит, Роберт Макнамара, Клаудија Шифер, краљице, принчеви и престолонаследници, богати шеици.

Нема ни подсјећања о “Златној јабуци”, највећем туристичком признању које је свјетска асоцијација новинара и писаца додјелила 1972. управо Светом Стефану. А, новинари из тадашње цијеле Југославије, Европе и остатка свијета хрлили су на терасе овог љетовалишта да би снимили кадрове за туристичку историју, направили интервју са познатима.

О посјетама славних новинари су на вријеме обавјештавани од тадашњег руководства града-хотела, које је и те како бринуло о дискрецији, али и настојало да познати, ако то желе, гостују у медијима. И тада је, наиме, “Светац” имао лијепо уређене апартмане, ванредну кулинарску екипу коју је предводио Душан Миковић, најбољи југословенски кувар у то вријеме, врхунску конобарску “чету”. И наравно лијепу околину коју и данас има, али су његовој слави највише допринела - имена. Свјетска, позната.

Умјесто одговора зашто је заборављена туристичка историја Светог Стефана, кажу да су се у обнови ентеријера (споља је све остало исто) строго поштовали традиција и амбијент, а да ће тако и бурна историја “Свечева” бити сачувана. По свој прилици мисли се на средњи вијек, када је Свети Стефан настао, као и вијекове послије када је био престони град Паштровића. А бурну туристичку историју писали су гости, прије свих. Они су и тада једнодневни боравак у Вили 118, којој су промијењени ентеријер и име у међувремену, плаћали и цијелих 1.500 долара. Ондашњих, што је представљало фантастичну суму.

Црква

Средином овог мјесеца освештана је обновљена Црква Александра Невског на острву, коју су комунистичке власти 1959. порушиле и зазидале да би се направило мјесто хотелској тераси! Представници закупца кажу да су уважили захтјеве за њену обнову мјештана и Митрополије црногорско-приморске и тиме показали да им је стало до историје и традиције јединственог љетовалишта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана