Језеро код Санског Моста око којег наводно виле играју

Nezavisne.com
Језеро код Санског Моста око којег наводно виле играју

Сански Мост - Бобијашко око је занимљив крашки феномен смјештен подно брда Бобија, на ширем подручју Лушци Паланке, мјеста удаљеног двадесетак километара од Санског Моста.

У дну велике и простране крашке увале налази се мало језеро, чија величина овиси од годишњег доба и кишних падавина.

Мјештани кажу како читав простор, када се посматра с оближњих узвишења, изгледа као велико око, по чему је и добио назив.

Геолошка истраживања су показала како се ради о великој шупљини у крашком земљишту која је повезана с мрежом подземних водотокова који се простиру километрима испод површине земље.

Због двосмјерног кретања воде ријеч је о естевели која за високог водостаја и обилних падавина има карактеристике врела, док при ниској разини воде постаје понор.

Прије непуне три деценије истраживања су показала како је Бобијашко око вјероватно повезано с огромном подземном акумулацијом свјеже воде, која се налази на простору испод Паланачког поља те с изворима ријека Дабар и Здена.

Према ријечима мјештанина Борислава Тешића, специјална боја која је том приликом пуштана у естевелу након неколико дана појавила се на изворима двије поменуте ријеке.

"За великих киша све се напуни водом која куља из дубине земље те се потом излије на Паланачко поље. Тако је било и мају, за вријеме обилних киша, када је већи дио поља био под водом. Када је киша престала, вода се једноставно вратила тамо одакле је и дошла", прича нам Тешић.

Додаје како је за овај локалитет везан низ народних предања, прича и легенди, па се тако приповиједа о вилама и вилењацима који у ноћним сатима походе крашко врело и играју своја кола.

Једна прича каже како је овдашњем сељаку у понор упала овца те неколико дана послије пронађена је на оближњем изворишту гдје ју је наводно избацила вода.

Занимљиво је да је прије неколико година Бобијашко око посјетила група енглеских ронилаца спелеолога који су истражили око стотину метара подземних водених лабирината.

Том приликом је потврђено како дубине ове естевеле настањује човјечија рибица, ендемски водоземац из праисторије који је опстао само у потпуно чистим и мрачним водама.

Мјештанима Лушци Паланке ово мјесто пружа дебели хлад и освјежење, посебно у љетним данима те је омиљена дестинација за одмор и дружење. Такођер, не пропуштају да га покажу и ријетким гостима или путницима намјерницима који их посјете.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана