Јелоустон – национални парк или темпирана бомба?

Јелоустон је најстарији свјетски национални парк, основан је 1. марта 1872. године. Простире се на 8.987 км2, а најпознатији је по дивљим животињама, гејзирима, термалним изворима, супер вулкану и осталим геотермалним карактеристикама. Због тога је овај национални парк уписан на UNESCO-ву лису мјеста свјетске баштине у Америци још 1978. године.

Управо је ерупција вулкана прије око 600.000 година заслужна за формирање пејзажа какав је данас. Земљина кора која је изгубила потпору урушила се у празан простор створивши огромни кратер који прекрива површину од 3.100 км2. Касније ерупције мањег интензитета готово су потпуно испуниле кратер пепелом и лавом прекинувши ток ријеке Јелоустон и створивши велико језеро.

Данас је ово подручје једно од мјеста којима пријети мегаерупција, а управо то доказују најновија истраживања проведена на овом подручју. Осим што пријети ерупцијом, овај вулкан и његове подземне активности су заслужне за преко чак 2000 до 3000 мањих земљотреса годишње, што је око 7 земљотреса дневно.

Иако тренутно не постоји конкретна опасност, нико не може са сигурношћу да тврди како до ерупције неће доћи, а једини начин како држати ситуацију под контролом је да се магма испод површине земље држи на оку.

Но, када би до ерупције овог вулкана ипак дошло, посљедице би биле разорне. Пепео би прекрио већи дио сјеверноамеричког континента, завладала би тренутна зима и мрак (мало ледено доба), а већи дио Земље био би под утицајем катастрофе. Пољопривредне површине широм свијета биле би уништене, а земљишта бескорисна. Настала би велика несташица хране, а самим тиме и борба за ону преосталу.

Тек након 5 година, свијет би се почео враћати у нормалу, када би сунчане зраци долазили на површину, и када би пољопривредне површине опет живнуле. Укратко, свијет би се промјенио, па је зато јако битно да се не шалимо с мајком природом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.