Индијанци у православном манастиру

Индијанске старјешине из резервата често долазе чак и на свеноћно васкршње богослужење. Доскорашњи старјешина манастира, међутим, није Србин, послат одавде да унесе светосавске идеје међу црвену браћу! Отац Герасим рођен је као Американац, Гордон Елијел. Манастир који је водио има петнаестак монаха и представља својеврсни феномен: готово сви калуђери су Американци и већина њих говори и српски и руски језик. Прошлог љета, у братство се, међутим умјешао један – Скандинавац. Наиме, епископ западноамерички Максим поставио је јеромонаха Дамаскина (Кристенсена) за игумана овог манастира.

Прича о братству и пријатељству са америчким Индијанцима из оближњег градића Котонвуд, изузетна је инспиративна не само за духовнике, већ, рекло би се, и за филмаџије. Прича о манастиру, који је основао бивши амерички хипик Јуџин Роуз (1934–1982), сјајан је предложак за први српски вестерн, који могу да режирају, вјероватно, само два редитеља на свијету: Емир Кустурица и Квентин Тарантино. Како сам, усред Београда, наишао на ову готово нестварну причу? Ауторка романа „Волф, пут ка истини", Зорица Зец, књижевница и сарадница сајта СПЦ, једна је од оних која је истраживала случајеве странаца, људи других вјероисповести, који су прелазили у православну веру.

Њена романескна прича, додуше, не дотиче се Америке. Госпођа Зец у свом роману описује драму аустријског вајара који је прешао у православље и замонашио се у Србији и чија жена, аустријска новинарка, покушава да га врати на стари пут. Међутим, да би написала тај роман, који је заснован на једној од истинитих прича, Зорица Зец је истраживала многе архивске и црквене изворе, како би употпунила причу о необичнимпреласцима из једне вјере у другу.

Тако сам се, из нехата, сусрео са монасима, хипицима, Индијанцима, бљедоликима и православнима, у врлетима Америке.

Манастир Светог Германа је, званично, основан 1967. године и донио је православље у овај дио земље америчких Индијанаца и каубоја. Биографија његовог оснивача јесте кратак опис потраге за самим собом и смислом живота. Јеромонах Серафим Јуџин Роуз, Американац рођен у Сан Дијегу, православни је испосник који је прошао пут преображаја и спознаје, као ријетко који човјек у новијој историји Српске православне цркве.

Сан Франциско је у доба младости, као град у ком је студирао Јуџин Роуз, био отворен за алтернативне идеје и представљао је једно од сједишта хипи покрета. Као и многи његови вршњаци хипици, Јуџин се окренуо мудростима древног Истока. Проучавао је будизам и остале азијске вјере. Чинило се да је овај обдарени полиглота и источњачки филозоф, попут многих вршњака, нашао свој пут.

Али током студија, Јуџин је открио дијела француског мислиоца који је тврдио како свако мора да нађе сопствени пут до вјере, па да тај пут може да буде заснован на различитим вјерским учењима. У љето 1955. године упознао је колегу, младића из Финске који је био православац. Са њим је први пут крочио у православни храм.

Мирис тамјана и свијећа, молитва свештеника и вјерника, америчком младићу учинили су се блиским. Почео је све чешће да посјећује православна богослужења, да чита књиге и учи руски и црквенословенски. Имао је посебну срећу да постане ученик архиепископа Јована Максимовића, који је Американца унаприједио у појца. Када је навршио двадесет осму годину, одлучио је да се крсти у православној цркви. Неколико мјесеци касније, с благословом архиепископа Јована, Роуз је с Русом Глејбом Помошенским, основао неку врсту заједнице православних књижара, назвавши је Братством Светог Германа Аљаског. У марту 1964. године они су у Сан Франциску отворили књижару, покрај Руске цркве.

Братство је потом основало издавачку кућу „Свети Герман прес". Послије смрти архиепископа Јована, Јуџин постаје свијестан да му живот у граду више не оставља времена за молитву и писање. Братство је одлучило да напусти Сан Франциско и упути се у дивљину сјеверне Калифорније.Ту су постали калуђери, 1967. године.

У том дијелу Калифорније, зиме су веома хладне и сурове, с много снијега. Љета су врела. Али калуђерима је, када су оснивали манастир, било важно да се здање налази на издвојеној територији, усред шуме, што даље од цивилизације.

Братство Светог Германа живјело је у првим годинама пустињачким условима– без грејања, канализације и свијетла. Одвојени од остатка свијета, Американци у монашкој одежди СПЦ штампали су књиге на старој, једноставној штампарској машини, ручно слажући слова.

Од зараде остварене продајом књига, први игуман манастира отац Серафим, основао је часопис„Православна реч", који и данас објављује дијела православних мислилаца. Посјетиоци долазе у манастир, посебно 2. септембра, када се 1982. године, упокојио отац Серафим. Наиме, тог љета, јеромонах Серафим одједном је почео да осјећа слабост. Кад су га монаси однијели у болницу у Редингу, монах је већ био у критичном стању и без свијести.

За живот јеромонаха Серафима молили су се и у Америци и у Русији, посебно у Грчкој – на Атосу.

Доскорашњи монах Герасим, некада Американац Гордон, одржао је прије неколико година, студентима на Богословском факултету Београдског универзитета предавање „Како један Американац гледа на православље".

И он и његови насљедници настоје да православље престане да буде „најбоље чувана тајна у Америци, казао је на предавању у шали игуман Герасим. Можда је тајна у начину молитве? Можда се амерички монаси у СПЦ, у индијанском окружењу, моле и на слиједећи начин: Амин и хауг!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.