Хит у Србији: Духовни туризам
Београд - Манастири у Србији привлаче туристе историјом, архитектуром и тајнама.
Манастири Поморавља, Ресаве и Левча, прије свега Раваница, Манасија, Каленић и Јошаница, за које народно предање каже да су један од другога удаљени дан хода, овог љета су у жижи повећаног интересовања туриста, прије свега због историје и архитектруре, али и других занимљивих детаља и тајних које вијековима чувају.
Туристе привлачи историја и архитектура, јединствен стил у градитељству, а за туристе су најзанимљивији Манасија код Деспотовца, Раваница код Ћуприје, Каленић код Рековца, Миљков, Златенац и манастир Томић код Свилајнца, Манастир Свети Сисоје код Параћина, Јошаница код Јагодине, рекли су Тањугу у Туристичким агенцијама овог краја.
Уредни су и чисти и спермни за пријем туриста, на челу већине њих су монахиње које говоре више језика, прије свега у "Манасији" и "Раваници". У већини њих, такође на српском и старним језицима, углавном енглеском језику, су исписана и правила понашања и одијевања у светињама али и радно вријеме за посјете, кажу туристички радници.
У Туристичким агнеција, располажу податком да је на обалама Велике Мораве, Јужне и Западне, око 100 манастира а да је Ресава, са пет манастира у пречнико од око 20 киломатра у општини Свилајнац, "Моравска Света Гора".
Најзначајнији су, свакако Раваница чији је оснивач и ктитор Свети кнез Лазар, чије се мошти налаза испоред олтара у манастирској цркви Вазнесење Господње и Манасија, који је задужбина деспота Стефана Лазаревића сина цара Лазара.
У цркви Света Тројица Манасије, археолози су прије неколико година открили гроб Стефана Лазаревића, али оно по чему је манастирска црква позната је живопис на 2.000 квадратних метара (сачувана је половина живописа) на којем су престваљни "Свети ратници", који су мјесто нашли и у свим енциклопедија.
У том манастиру је радила и чувена преписивачка Ресавска школа.
Манасија је опасана дебелим, добро сачуваним и обнављаним, зидинама са 11 кула.
У Јошаници се, по народном предању, у манастириској цркви Свети Никола цар Лазар вјенчао са царицом Милицом.
Миљков манастир из 1347. године, по хрисовуљи цара Лазара, Буковице је био метох Раванице. У овом манастиру је радила школа опсимењавана, па за њега често кажу да је у 18. вијеку био и центар писмености.
У порти манастира је гроб јеремонаха Амбросије Курганова, оснивача прве српско-руске киновије.
Курганов је у овом манастиру нашао уточиште са групом руских монаха, прогнаника бјелограјдејаца.
У манастиру Златенац, на самој обали Велике Мораве, за туристе је веома занимљива манастирска воденица.
У оквиру свих манастира налазе се обновљени и веома лијепо уређени конаци, екомски објекти а неки имају и велике економије и пчелињаке.
У Каленићу гости могу пећи или посматрати како монахиње пеку Левачку манастирку, наравно и попити.
Манастире вежу и добри путеви кроз живописне предјеле Поморавља и Шумадије, истина са пуно кривина, с обзиром на то да су сви они (манастири), због тешког времена у коме се живјело када су подигнути у тада скровитим мјестима, посебног рељефа и конфигурације земљишта, по шумама и увалама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
