Голубац: Архитектура, митови и предања
Голубац је мјесто тврђаве бајколиког изгледа и импозантне архитектуре.
Голубачки град изграђен је на стрмој, високој и неприступачној стијени на десној обали Дунава. На овом мјесту Дунав је најшири, изгледа као море, а тврђава је изграђена на самом улазу у Ђердапску клисуру. Тврђава доминира овим дијелом Дунава и уочава се са свих страна.
Сазидана је од камена и састоји се од десет кула и двије велике колске капије. У унутрашњости кула налазе се дрвене степенице и међуспратне конструкције. Спољашње степенице су од камена. Куле су претежно четвртастог облика са квадратном основом. Највиша, Главна или Шешир кула има осмострану основу са кружним врхом.
О настанку тврђаве не постоје поуздани историјски подаци. Не зна се ко ју је и када зидао, али је познато да је вијековима мијењала господаре. Сматра се да је настала, у данашњем облику у 13. вијеку, вјероватно за вријеме краља Драгутина, а први пут се спомиње (1335. године) као угарско војно утврђење.
Познато је да никада није била ни државно ни црквено сједиште. Накнадне тврђаве (десету) изградили су Турци. Убраја се у најбоље очуване средњовјековне тврђаве на територији Србије, иако колски саобраћај, односно висина камиона који пролазе испод ове тврђаве озбиљно пријете да нанесу штету овом објекту коју ни вријеме ни сви ратови током пуно вијекова нису успјели.
Тврђава већ вијековима живи и захваљујући многим тајнама, митовима, причама и легенде. У том нестварном свијету предања и легенди, сусрећу се грчки, римски, дакијски и словенски митови, који плету чудесну мрежу митолошких бића и обичаја, попут мноштва прича и вјеровања о изгубљеном римском благу, о Вилиним колима, као мјестима окупљања шумских вила, појављивања русалки итд. Једна од историјских прича говори о византијској краљици Јелени, која је била заробљена на највишој кули и усамљена хранила голубове, те се сматра да је, управо, по овој легенди, град-тврђава добио име Голубац.
Занимљиво је да пуно Пољака, нарочито током љетње сезоне, долазе да посјете тврђаву, као мјесто погибије њиховог највећег националног јунака Завише Црног, који је страдао бранећи тврђаву од најезде Турака, а борећи се на страни Угара. У вријеме када Голубац наслијеђује, Ђурађ Бранковић је ожењен Ирином Кантакузин, у народу познатом под именом Проклета Јерина.
У посљедње вријеме Туристичка организација Голупца оживљава ово мјесто организацијом догађаја који промовишу значај тврђаве, као и љепоту легенди, историјских личности и древних обичаја у одјевању, припреми хране и старим занатима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
