Гибралтар чувају мајмуни
Најбројнији гости Гибралтара су углавном туристи из шпанских љетовалишта, најчешће Марбеље. Једнодневни аранжмани коштају 70-90 евра, а у цијену је урачунат пут, ручак у ресторану са берберском кухињом, обилазак пећине Свети Мајкл и Велике стијене.
Иако се скоро сви одлучују за варијанту туристичким бусом, ми смо ипак нашли боље рјешење. Rent-a.car за 1 дан 45 евра + бензин и путарине за пут у оба смјера 25 евра учинили су нам се много прихватљивији.
Након 1 сата вожње у даљини испред нас препознали смо "Велику стијену" на Гибралтару и одмах затим стали у колону са шпанске стране границе. Без велике гужве и задржавања стигли смо до британског дијела границе. Сви сегменти плана одвијали су се очекивано до момента када нам је цариник затражио британске визе. Обзиром да их нисмо имали, замолио нас је да окренемо ауто и вратимо се на шпанску територију. Још док смо чекали у колони, приметили смо да бусеве са туристима не прегледају детаљно јер су већина из Европске уније. Вратили смо се до прве пумпе, паркирали ауто и ушли у њемачки бус са осталим туристима који су улазили у бус враћајући се из тоалета. На граници сви су подигли личне карте, док је цариник безвољно прешао погледом по бусу и изашао. Ми смо држали отворене пасосе и тако ушли из другог покушаја на Гибралтар.
Територија која се у прошлости често називала Хераклови стубови у ствари је британски поморски протекторат још од 1704. године и данас се назива Гибралтар. Херакле је, ако је вјеровати митологији, враћајући се са испуњења једног од 12 задатака морао да пређе преко планине и преведе стоку, па је у функцији овог перформанса морао да се пробија кроз планину разбијајући стијене. На тај начин он је повезао Атлански океан и Средоземно море и формирао Гибралтарски мореуз са стубовима са обе стране. Ови стубови названи су по њему и на њима је било уклесано NPU (Non Plus Ultra -ништа више изван), сугеришући да је то крај свијета. Ту се међутим не завршава мистичност Хераклових стубова. По вјеровањима далеко новијег датума, двије вертикалне црте на знаку америчког долара управо су Хераклови стубови.
Сав значај ове територије не произилази из грчко-римских митова, већ из чињенице да овуда пролази најважнија поморска рута и то је био разлог што је Британија почетком XVIII вијека окупирала овај део Шпаније. Спор између Шпаније и Британије тиња до данашњих дана а на посљедњем референдуму који се одржао 2002. године, становништво које је у ствари конгломерат Шпанаца, Британаца, Португалаца и Италијана изјаснило се 99% против припајања Шпанији. У вријеме Франкове диктатуре, били су најзатегнутији односи између ове двије земље, па је граница била затворена од 1967. све до 1982. иако је Франко умро 1975. Билатералним споразумом из 1991. повучен је британски гарнизон с ове територије који је доносио 60% буџета Гибралтара. Тек 10ак година касније ријешен је и спор око телекомуникација, јер Шпанија није дозвољавала прелаз каблова преко своје територије.
Данас се пролаз пловила кроз мореуз не наплаћује, али значајне приходе Гибралтар убира од регистрација бродова и јахти јер се добијају све предности британске заставе за много мање новца него у Енглеској.
Туризам на овој територији површине 6 квадратних километара даје значајне приходе. Најпознатији становници свакако су берберски мајмуни којих је по посљедњем попису било 160, али вам се чини да их има много више јер се појављују свуда и у сваком тренутку. Напорни су, досадни и све им је дозвољено, а ви сте упозорени многобројним таблама да их не иритирате. Отимање свега што вам се нађе у руци и верање по туристима су им омиљена активност. Разлог попустљивости према овим мајмунима је легенда по којој ће Гибралтар бити Британски док су берберски мајмуни ту.
За разлику од Британије, овдје се не вози "погрешном" страном, али саобраћај није ни изблиза онакав какав смо навикли. Непосредно послије царинске очекује вас још једна рампа на главној улици. Она је постављена због укрштања пута у нивоу са аеродромском пистом и блокира саобраћај док су авиони на писти.
Док чекате да авион слети на писту, која као да израња из мора, са десне стране се види спортски комплекс који само жичана ограда раздваја од писте. Десетак разних терена, од тениса до фудбала, финасирани су од обавезног ВАТ-а (ПДВ) за спорт који се наплаћује од online кладионица и интернет игрица почев од 2010. Прије тога профит ових дјелатности се није опорезивао. Возећи се даље главном улицом уочава се да је град смјештен на западној обали јер је на истоку симбол Гибралтара, Велика стијена. Уобичајено је да се до ње иде гондолом са великог паркинга иза главног трга, поред старе луке.
Вожња гондолом траје 15-ак минута и кошта 10 фунти, а попеће вас на 412м висине. Одавде се водич једне групе обратио туристима: "Налазите се на Стијени Гибралтара, ово је тачка због које се долази на Гибралтар, одакле се види Африка и одавде ћете понијети најснажније утиске са овог излета". Неки су негодовали на ову констатацију, тврдећи кроз осмјех да је ипак пећина светог Мајкла најснажнији утисак.
У повратку ако се изађе из гондоле на међустаници, може се пјешке спустити до пећине Светог Мајкла и за 16 фунти присуствовати перформансу "Повратак у Неолит". Актери представе су доста оскудно одјевени, са више фарбе него одеће на себи, што додатно увесељава посјетиоце. И то је било ријешење енигме, зашто се некима више допала пећина од Стене Гибралтара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
