Франкфурт је град којим доминира ријека Мајна и у коме је Гете испијао покоју чашу јабуковог вина, и данас омиљеног пића локалног становништва.

Бизнис, архитектура и трећи по величини аеродром Европе, све је на најмодернијем нивоу. Можда баш због тога овај град има нарочиту наклоност према музејима најразличитије врсте, усмјерења и величине.

Нарочито задивљујућа је Музејска обала на јужној страни Мајне, са предивним Штеделше умјетничким институтом и Градском галеријом.

Штеделше институт један је од најважнијих умјетничких музеја у Њемачкој, срце франкфуртске музејске сцене и представља ремек-дјела европске умјетности из девет вијекова. У близини се налазе Филмски музеј и Архитектонски музеј, који је и сам примјер иновативне, неконвенционалне архитектуре.

Ромерберг или дневна соба једно је од најстаријих мјеста у граду. Овде су одржаване прославе и погубљења, фестивали и сајмови још прије 1.000 година.

Ромер је Градска вијећница од 1405. Иако је већина канцеларија локалних власти и даље смјештена овдје, посјетиоци могу да посјете Краљевску салу гдје су одржавани крунидбени банкети. Са њеног балкона је много познатих и значајних историјских личности махало окупљеном народу.

Царска катедрала св. Бартоломеја је готичка црква која је свој царски назив понијела захваљујући царевима који су овдје крунисани у периоду од 1562. до 1792. године.

Црква св. Павла је отворена као протестантска црква 1789, у години Француске револуције. Током њемачких револуција 1848. грађани 52 њемачке земље тражили су друштвене слободе и демократију.

Гетеова кућа је дом најпознатијег франкфуртског сина, Јохана Волфганга фон Гетеа, рођеног 1749. године. То је једна од првих зграда која је реконструисана послије рата. У њој је вјерно представљен живот у 18. вијеку.

На другој страни Мајне, на удаљености од неколико минута хода, вриједи посјетити Музеј модерне умјетности, којег је пројектовао Ханс Холајн, или неку од изложби у умјетничкој хали “Ширн”.

Велики број студената који живе у Франкфурту, расположени туристи и насмијано становништво чине ноћни живот Франкфурта врло интересантним и богатим, никако досадним. У центру града преовладавају вински барови који привлаче оне са “дебљим новчаником”, али Франкфурт пружа добар провод и онима који не желе да потроше сву своју уштеђевину. Кафићи, барови, пабови и ноћни клубови налазе се широм Франкфурта.

Било да волите џез, техно, латиноамеричке ритмове или желите да чујете неке локалне бендове, Франкфурт вам све то пружа.

Историја

Франкфурт на Мајни је први пут споменут 22. фебруара 794. године у једној повељи Карла Великог за регензбуршки манастир Светог Емерама. У документу на латинском језику пише “издато на ријеци Мајни у мјесту званом Франкфурт”. Међутим, доказано је да је континуирано насељавање постојало још од каменог доба. На истом мјесту Римљани су још у првом вијеку основали војну утврду, а у доба Меровинга ту је био краљевски двор Франака. Послије подјеле Франачке 843. године Франкфурт је био најважнији двор Источне Франачке и мјесто одржавања скупштина царства. Од 1220. године Франкфурт је слободни царски град.

УСЛУГЕ                                                    ЦИЈЕНА

Аранжман од пет дана                         од 1.000 КМ

Пиће                                                               од 6 КМ

Дневна карта за подземну жељезницу                                  14 КМ

Улаз у зоо-врт                                            16 КМ

Ручак                                                           10 КМ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.