Чудесне приче Штутгарта: Град у ком уживају сва чула

Мој први и, за сада, једини одлазак у Њемачку започео је посетом Штутгарту. Са 600 хиљада становника, шести по величини град у Њемачкој и главни град покрајине Баден-Виртенберг заиста има шта да понуди.

Палате, музеји, цркве, раскошни паркови, предивни романтични дворци, тековине модерне умјетности… Рај за богаташе, хедонисте, љубитеље луксузних четвороточкаша, феноменална храна и још боље вино, музика, фестивали…

Прво што ћете угледати када стигнете у Штутгарт је Кунигштрасе или Краљева улица. Дугачка 1,2 километра, представља најдужу пјешачку шопинг зону у Њемачкој. Осим продавница које се налазе на обје стране улице, по средини су распоређене живописне тезге са свјежим воћем и поврћем, цвијећем, деликатесима, сиревима, чоколадама, умјетничким рукотворинама, винима…

Ако је Краљева улица жила куцавица, онда је Шлосплац срце града. Највећи трг и најзначајније мјесто окупљања становника Штутгарта красе божанствене фонтане, баште, дрвореди кестена, клупе и нестварно зелена трава. Централним дијелом трга доминира статуа богиње Конкордије, док се у позадини простире Нова палата, једна од највећих барокних грађевина у Европи, саграђена у 18. вијеку.

Од коњушнице до модерног велеграда, од коња до лифтова

Много фасцинантнија, ако не по архитектури онда по причама које крије иза својих зидина је Стара палата која се налази у непосредној близини.
Прича почиње давне 950. године када је град основао швапски војвода Лудолф. Краљ је губио бројне битке од других армија, јер војска Виртенберга није имала коње. Пјешадија није могла да се носи са коњаницима који су били далеко бржи и агилнији, па је отац тражио од сина да набави војне коње. Избор за изградњу коњушнице пао је на територију данашњег Штутгарта и то из три разлога: прво, влажна клима погодује дисајним органима коња; друго, цијела долина је природно ограђена шумом, па нема потребе за прављењем посебне ограде, а треће, због шуме и долине друге војске нису лако могле да пронађу ово мјесто, баш као ни лопови! У то вријеме, добар коњ је вриједио као данашњи “мерцедес”, а на поменутој локацији није било бојазни да ће било ко моћи да их украде. Због ове мудре одлуке, краљ је много боље ратовао против непријатеља и не само то… Штутгардски коњи су на неки начин послужили као претеча лифтовима! Наиме, у Старој палати није било степеница, већ само благо искошених камених стаза по којима су се коњи кретали горе-доле носећи на себи дебеле и често пијане војводе. Кажу да су војводе ишле толико далеко да су са коња силазили само када је то било крајње неопходно (да једу и пију), а потом би их ти исти коњи водили до одаја у којима су спавали.

"Грешка" у архитектури крије невероватну причу

Стара палата, као једна од најљепших грађевина у овом дијелу Њемачке, скрива и посебно занимљив детаљ. На другом спрату, и то на другој тераси с лијеве стране, налази се гелендер са изврнутом рељефном спиралом. Многима није било јасно како архитекта није уочио овај “пропуст”. Годинама се вјеровало да је стуб грешком постављен наопачке, све док стручњаци нису разријешили мистерију. Наиме, откривено је да обрнути гелендер није случајност, већ да је у вријеме када је Стара палата саграђена важило правило да ни једна велелепна грађевина не смије бити савршена, јер је Бог једини који ствара савршенства. Зато су архитекте намјерно правиле “грешке” на значајним објектима, а ово је једна од њих. Данас је Стара палата претворена у Музеј Виртенберга

Генијалан план - прављење "лажног" торња

Штутгарт је дом “мерцедеса” и “поршеа”, па не чуди што је цео град прожет повезаним симболима. На крају Краљеве улице се налази главна Жељезничка станица са торњем на чијем се врху поносно ротира мерцедесова “сребрна стријела”, а градом се на 16,5 хиљада квадратних метара поносно шепури и “мерцедес-бенз” музеј, право ремек-дјело футуризма у ком се може видјети развој аутомобилске индустрије од бијелог коња и првог “мерцедесовог” модела, до оног посљедњег и најлуксузнијег.

Кажу да су становници Штутгарта за вријеме Другог светског рата жељели да спасу један од симбола града, па су направили реплику "стреле" и поставили је на високу дрвену платформу у шуми далеко од центра града, надајући се да ће савезнички авиони бомбардовати лажни, а не прави симбол Штутгарта. Наводно, то се и деслио, али су савезници послије неколико дана схватили да је по среди превара, па су се вратили и уништили прави "мерцедесов" торањ.

Легенда о црном коњу

Штутгарт и “порше” дијеле заједнички лого - црног коња, с тим што “порше” у свом знаку има и јеленске рогове (хералдички симбол града Штутгарта). Исти црни коњ многе асоцира и на “ферари”, а у овом њемачком граду кажу да то није случајност. Наиме, према легенди, један пилот из Штутгарта је принудно морао да слети у Сјеверну Италију, а графика црног коња која је била исцртана на трупу авиона, веома се свидела пријатељу Енца Ферарија. Са тим се наводно сложио и сам Енцо, па је управо стилизована верзија “штутгартског коња” постала заштитни знак компаније Ферари.

Опера – град за себе од 1400 запослених

Њемачка сљедеће године слави 250. година од рођења Бетовена, а Штутгарт је само једна од дестинација које се заиста може похвалити богатом музичком традицијом.

Државна Опера Штутгарта основана 1912. и једна је од најнаграђиванијих у Европи. Ова моћна организација броји 1400 запослених и има вишемилионски годишњи буџет. Велелепна грађевина се по много чему разликује од других славних опера, а пре свега по ентеријеру. У сали која има 1404 места, нема црвене боје, преовладавају тамни тонови, док таваницу краси небески свод са зодијачким знацима који има за циљ да релаксира посхетиоце.

Простор у ком се прави сценографија велики је као два кошаркашка терена. Ту се ствара све - од облака и кућа, до дрвећа и цвијећа. Чак седамнаест сликара осликава сценографију, посебна екипа прави оклопе и оружје, а 40 људи ради “само” маске и шминку… Најјефтинија карта износи 8 евра, а најскупља 120 евра.

Молио војводу да не студира

Пре десетак година, у пећини недалеко од Штутгарта, пронађен један од најстаријих инструмената на свету - флаута настала пре скоро 40 хиљада година. Веома очувана и врло слична данашњој, ова флаута сведочи о дугој музичкој традицији Њемачке, баш као и споменик славном Фридриху Шилеру који заузима почасно место у граду. Човек који је написао текст “Оде радости”, рођен је у близини Штутгарта 1759.

У то вријеме, војвода је кројио судбину најинтелигентнијег слоја становништва, па је Шилеру одредио да студира права и постане адвокат. Пјесник је молио војводу да му дозволи да прекине студије, а када га је коначно намолио, није очекивао овакав епилог... Умјесто да се бави умјетношћу, што га је једино и занимало, војвода му је овог пута намијенио да студира медицину. Шилер је овај позив једнако мрзио као и права, али је знао да му још једно мољакање војводе неће помоћи. Постао је војни лекар, а сваком војнику који би дошао да му се обрати за помоћ, без обзира на симптоме, давао исти лијек и то онај од кога су војници моментално одлазили у тоалет. Био је оштар противник краља, пријатељ Гетеа и један од најплодоноснијих пјесника, драматурга, филозофа, али и критичара тог времена, због чега је једно вријеме провео и у затвору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.