Бањалучки свештеници у глави чувају тајну сира
![](https://cdn.glassrpske.rs/slika/2014/03/750x500/20140323214423_149846.jpg)
Бањалука - Када су 1869. године први редовници трапистичког реда дошли у Бањалуку нико није могао ни слутити да ће својим дјеловањем увелико промијенити живот једне запуштене босанске касабе на самим западним границама Османлијског царства.
Ријеч је о реду цитерциста насталом половином 17. вијека у регији Ла Трапе, одакле и долази назив траписти. Они су један од најстрожијих редова у католичкој цркви, који живи по правилу светог оца Беденикта, „ора ет лабора" (моли и ради).
С трапистима је дошао и индустријски развој
Након куповине земљишта у Бањалуци, за које су морали добити дозволу османских власти, изграђено је неколико дрвених колиба у којима су редовници на челу с Фрацом Фанером почели живјети и корак по корак, у наредним годинама изградили прво цркву, потом самостанску зграду, а паралелно с тим почиње и изградња бројних индустријских погона који су до тада били незамисливи за Босну и Херцеговину.
У наредним десетљећима изграђена је пилана, сукнара, творнице љепила, безалкохолних пића, пивара, мост који је спојио обале Врбаса, а 1899. године недалеко од самостана изграђена је на ријеци Врбас прва хидроцентрала. Захваљујући томе у самостанској цркви Звијезде Марије зазвучале су прве електричне оргуље на Балкану. Но занимљиво је и то да је захваљујући томе, осам година прије Лондона, самостан добио и електричну расвјету.
Паралелно с изградњом првих индустријских постројења, у којима је уз редовнике радило и локално становништво, траписти су уз интензивно радили и на просвјећивању становништва.
Све до окончања Другог свјетског рата у оквиру самостана постојала је основна школа. У средњој занатској школи изучавало се 27 заната, а дјеловали су гимназија и високо теолошко училиште.
Уз то траписти ће остати трајно упамћени и по чињеници да су се током низа година бринули за више хиљада дјеце свих националности која су у прихватилиште довођена из сиромашних породица.
Проблеми су дошли с комунизмом
Крај Другог свјетског рата и долазак комунистичких власти резултовао је низом радикално негативних посљедица по овој црквени ред.
„Доласком комунистичке власти 1946. године срушена је прва црква и самостан, а преостали траписти наставили су живјети у самостану у оквиру којег је и црква саграђена 1925. године", рекао је патер Фрањо.
Огроман труд и рад траписта, на најбруталнији начин је уништен искључиво из идеолошких разлога.
„Овдје је комунистичка младеж спалила 20 хиљада, руком писаних књига. Уз то трапистима је сва имовина одузета, а ради се о преко четири милиона квадратних метра обрадивог земљишта и шуме. Одузето је све осим цркве, дијела самостана и врта", додаје патер Фрањо.
Наводи да је 1913. године са 265 монаха у Бањалуци дјеловала највећа трапистичка заједница.
Али због чињенице да су већину редовника водила поријекло из Њемачке, Аустрије и Словеније 1945. године, како истиче, на политички монтираним процесима донијета је одлука о њиховом прогонству.
„Сада нас је само тројица. Али уз Божију помоћ, надамо се да ће Марија Звијезда наставити сјати својим сјајем и да ће нам се придружити млади људи који желе живјети монашким животом", истиче патер Фрањо.
На темељима пивара коју су саградили прије више од једног вијека данас егзистира Бањалучка пивара , а прије неколико година обновљена је и производња сира Траписта.
Сир се данас не производи унутар самостана, већ на фарми Ливач бањалучког Царитаса, у селу Александровац.
„Прозводња сира је почела је 1882. године. То је јединствени сир и његова производња је тајна, а рецептура се у правилу чува у глави и никада није написана на папир. Тајну рецепта зна у правилу само један или два редовника. Данас тајну сира има патер Томо, који свакодневно надгледа његову производњу. За тајну није довољно само је преузети, за њу треба имати и вољу и љубав", закључује причу патер Фрањо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.