Злато уносније од кокаина

Тања Милаковић
Злато уносније од кокаина

Богота - Цијена злата непрестано расте, тако да су и нарко-босови Колумбије схватили да је посао са златом у међувремену постао још уноснији него узгој коке и производња кокаина.

Како процјењују стручњаци за борбу против организованог криминала, у међувремену у најмање осам регија у Колумбији (Aнтиква, Коко, Кордоба, Боливар, Сантандер, Толима и у Вале и Каука) тамошњим криминалцима више није дрога најважнији извор прихода - него експлоатација злата!

Подручје данашње Колумбије је и прије доласка шпанских конквистадора било познато по златном накиту и златарском умијећу тамошњих становника.

У тамошњим планинама још постоје налазишта злата, али наравно да мафијаши и у овом послу остају оно што јесу - криминалци. У међувремену има више од хиљаду рудника и дакако да нису нити помишљали да траже некакву дозволу за експлоатацију, нити икоме плаћају за коришћење рудних богатстава те земље.

С друге стране, вађење злата захтијева и стручно знање и велике инвестиције које једва могу проћи неопажено од локалних институција. Aли како извјештава колумбијски лист “El Tiempo”, мафијаши све те проблеме рјешавају на “свој” начин - ако је баш нужно, плаћа се мито локалним политичарима, чак и предузећима које се баве експлоатацијом злата. Лист се позива на истраживање шпанског мировног института Толедо које открива да мафијаши користе услуге и легалних институција за геолошка истраживања, тако да новцем или пријетњама насиљем, откривају гдје треба копати и долазе до технологије за експлоатацију злата.

Наравно, код технологије криминалце једино занима како уз што мање трошкове да дођу до што веће зараде. Тако се “технологија” своди на масовно коришћење хемије, по правилу је ту ријеч о спојевима живе и других изузетно отровних хемикалија које онда уништавају сву околину и трују ријеке и подземне воде.

Уништавање је већ толико узело маха да Фредерик Масе из института Толедо узалудно упозорава да би се то илегално копање злата “могло претворити у проклетство за читаву земљу” ако се не придржавају барем најосновнијих правила за заштиту околине.

Aли криминалце не занима ни околина, ни људи који живе на тим подручјима. У ствари, мафијаши нису први који су почели с илегалним вађењем злата. Већ су герилци илегалне револуционарне организације FARC открили тамошње злато као извор својих прихода и у међувремену је створена болесна симбиоза револуционара и криминалаца.

И једним и другим тамошње становништво, посебно индијанског поријекла, само смета, тако да је само до августа ове године протјерано скоро девет хиљада становника са својих огњишта.

Међународне организације за прогнанике процјењују да је протеклих година протјерано четири милиона становника Колумбије, у правилу из подручја гдје се налазе рудна богатства, пише “Дојче веле”.

Прије, док су мафијаши били заинтересовани за кокаин, још су им требали тамошњи становници да узгајају коку и да помажу у његовој дестилацији.

Aли посао са златом је још уноснији него посао с дрогом јер у тим, тако створеним пустим “ослобођеним подручјима” одмах почиње експлоатација злата. То је за криминалце још боље, код злата баш нико не пита превише и одакле је оно дошло. A стручњаци мировног института Толедо сматрају да у међувремену више од 80 одсто злата које долази из Колумбије у ствари потиче из илегалних налазишта од којих ни држава, ни тамошње становништво не добија нити цента.

Швајцарска

Становници села у швајцарским Aлпама нису дозволили експлоатацију мјеста гдје је пронађена златна руда у залихама од 1,2 милијарди долара, иако су могли да добију награду од по 100.000 долара по становнику.

На референдуму, који је одржан у априлу ове године, само 90 становника села у долини Медел изјаснило се за почетак радова, док је 180 било против. Локално становништво страхује да би производња злата могла да штети природној средини у којој живи. Осим тога, велики број њих је потврдио да не жели да ремети свој начин живота.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана