Живот са пресађеним лицем
У свијету медицинских журнала Ричард Норис је рок звијезда. Након што му је сачмарица откинула пола лица 39-годишњи Норис био је подвргнут једној од најкомликованијих операција лица у читавој историји и од страног донора је добио зубе, вилицу и чак језик.
Операција која је трајала 36 сати била је веома контроверзна - у питању је селективна операција и Норис је имао само шансу од 50 одсто да преживи. Али крајњи резултат није био само нови живот за њега већ и невјероватан примјер за љекаре како да третирају војнике и друге жртве повреда лица.
- Једна кап наде може створити океан али шака наде може створити читав свијет - рекао је Норис за популарни магазин "Ге Ку", који је приказао његов живот и побољшање изгледа од операције обављене 2012. године, у којој је учествовало 150 љекара и медицинских сестара. Норис је рекао да је поносан што је "лабораторијски миш" и сретан што се стално дружи са љекарима.
Доктор који је извршио операцију, Едуардо Родригез из медицинског центра Универзитета Мериленд, рекао је да је Норис пристао да прихвати интензивну процедуру и велику одговорност.
- Он никада није мислио на себе у читавој овој ствари. Увијек је мислио како помаже борцима и другим људима и нуди им наду. Он је изузетан човјек - рекао је Родригез
Норис је имао 22 године када му је лице "експлодирало". Једне вечери се вратио кући пијан и почео се свађати са својом мајком да би у једном тренутку узео сачмару из ормара. Пријетио је да ће се упуцати и убацио је метак у цијев и након тога је пушка случајно опалила. Сва четири зида су била прекривена остацима зуба, костију и лица.
Исти случај је био са његовом мајком. Од тада је за њега сваки дан постао права ноћна мора јер се суочавао са окрутношћу странаца кад год је излазио напоље. Након несреће остао је без зуба, носа и једног дијела језика. Још увијек је могао осјетити укус хране али је изгубио чуло мириса. Када је излазио напоље, што се углавном дешавало увече, сакривао се иза капе и маске. Прошао је низ операција лица, али и у једном тренутку обична хирургија му више није могла помоћи.
- Неки дијелови анатомије, као што су капци и усне, једноставно су превише компликовани да би се поново створили. Можете направити сличност са нечим што је раније постојало, али не постоје гаранције да ће то изгледати нормално - објашњава доктор Родригез.
Само неколико седмица након што је Норис сазнао да су љекари исцрпили све могућности за побољшање његовог лица, Родригез му је понудио крајњу опцију - трансплантацију лица. Његов колега из центра, др Адамс Коули, годинама је пратио унапређења у трансплантација људских органа. За разлику од јетре или бубрега, које се редовно пресађује, људско тијело увијек пресађено лице третира као страно тијело и увијек га имуни систем напада. Зато ови пацијенти узимају лијекове за слабљење имуног система што може имати и смртне посљедице. Норис је био спреман да учини тај ризик.
- Ми смо гледали у њега и говорили да га волимо без обзира на његов изглед. Али ипак је то његов живот и одлука - рекла је Норисова мајка Сандра.
Норис каже да је захвалан на дару којег је примио од породице двадесетједногодишњег Џошуе Аверсано који је настрадао прелазећи улицу. Норис је морао опет учити да једе, прича и да се прилагођава, како је добијао осјећаје у новом лицу.
Такође је морао превазићи и кризу идентитета. Ипак, за њега највећа ствар је што се опет могао појављивати у јавности. Ожиљци на лицу често изазивају симпатије код људи и пацијенти осјећају да треба да избјегавају остале људе.
- Када погледам у огледало видим Ричарда Нориса. Када нисам имао ново лице, био сам изненађен што није више људи ударало у стубове расвјете зурећи у мене. Сада нико не обраћа пажњу на мене. Уколико ме не знају лично, не знају да имам трансплантирано лице. То је циљ који сам хтио постићи - закључује Норис.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
