Живот на крововима изнад Тахрира

Стотине становника Каира присиљене су да се скрасе у таквим домовима, с обзиром на то колико је у том граду са 18 милиона људи тешко пронаћи приступачан стан.

Они чине оно што је писац Ала ел Асвани најбоље описао ријечима "друштво тераса" - паралелни свијет станова на крововима зграда.

Асвани је у свом роману "Јакубинска зграда" описао "гласове, плач, смијех и кашаљ, затварање и отварање врата, арому топле воде, чаја, кафе, угљена и шиша". До тог свијета, у којем живи и Махмудова породица, стиже се застарјелим лифтом, обложеним дрветом, који се отвара испред тамног пасажа и води према лавиринту зарђалих челичних степеништа отворених према небу.

У неким случајевима, као што је у књизи "Јакубинска зграда", мала спремишта на крововима зграда, која су припадала станарима, населили су сиромашни досељеници након што су их напустили бољестојећи станари који су се одселили у предграђе. Махмудов отац, који је био портир у тој згради, добио је простор на крову да гради свој дом.

- Рођен сам овдје, одрастао сам и оженио се ту - каже 55-годишњи становник Каира док сједи у својој дневној соби.

Уз дозу носталгије сјећа се генерација људи који су живјели у некада скупим становима испод. Нису то били само Египћани, него и Грци и Британци, посебно у вријеме када је Египат био под британским протекторатом. С годинама је и Махмуд успио да уведе воду, струју и телефон.

Ипак, непланска градња постала је урбана норма у Египту. На неким дијеловима ријеч је о комплетним квартовима који су противзаконито никли, док су многи заклон нашли на крововима, пренијели су портали.

Прије много година, да би смањила загушеност урбаног Каира, влада је почела изградњу стамбено приступачних станова у пустињи изван града. Међутим, ти станови нису успјели да привуку купце, па је потез једногласно проглашен неуспјелим. Парадоксално, истовремено чак до 40 одсто стамбених јединица у Каиру је празно.

Махмуд каже да не би могао себи приуштити да живи 30 километара од мјеста гдје ради и да би га свакодневно путовање на посао у центар града коштало четвртину плате.

- Гдје бисмо могли отићи - пита се он.

Само неколико метара од његовог дома, скривена иза неколико сателитских антена и конопаца старих лифтова, налази се кућа Гамала Хашема и његовог брата. Обојица старци шездесетих година, ту су се доселили као тинејџери, а након смрти оца, такође вратара у згради, дата им је дозвола да граде на тераси.

- Све ово сам изградио сам  - каже Гамал показујући на кућу и зидове од шперплоча обојених у бијело. Њихова кућа има балкон, кухињу и малу дневну собу са телевизором и рачунаром. Дрвени плафон је иструнуо од влаге, а капи кише оставиле су мрље од локви на поду.

Гамал каже да је водио мали хотел, али да је прије неколико година добио отказ јер је био жртва корупције под режимом бившег предсједника Хоснија Мубарака. И он и брат данас су незапослени и труде се да пронађу посао како би "држали главе изнад воде". Ипак, упркос тешкоћама, не могу замислити живот нигдје осим ту.

- Сваки пут кад дође нови власник једног од станова испод, говори нам да одемо, али гдје да одемо? Људи које сам овдје упознао и наши односи су вреднији од свег новца на свијету - каже Гамал, који редовно плаћа станарину.

Нелегална градња

Број људи који живе на крововима зграда Каира нагло је повећан у посљедњих неколико година, када је и популација главног града увећана, а држава није успјела да обезбиједи ниске цијене стамбених јединица. Куће на зградама се праве мимо просторног плана и више од 65 одсто урбаног простора  у Каиру је неплански направљено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.