Жене владају свијетом

Тања Милаковић
Жене владају свијетом

Харизматична и популарна Мишел Башеле побиједила је на предсједничким изборима одржаним протеклог викенда у Чилеу, чиме је постала први лидер у тој земљи, који је освојио и други предсједнички мандат.

Побједа Башелеове показатељ је актуелног тренда многих земаља Латинске Америке, али и остатка свијета, да све чешће бирају жене за лидере, наводи британска телевизијска мрежа Би-Би-Си.
На чело Малавија је у априлу 2012. године први пут дошла жена - Џојс Банда, пошто је претходни предсједник те афричке државе, Бингу ва Мутарика, преминуо од срчаног удара.
Елен Џонсон Серлиф (72) постала је 2005. године, двије године по окончању бруталних 14-годишњих сукоба у Либерији, прва жена предсједник неке афричке државе. "Гвоздена лејди", како је називају њене присталице, 2011. године добила је Нобелову награду за мир.

Шеик Хасина је у јануару 2009. године поново изабрана за предсједника владе Бангладеша пошто је њена Лига Алави убједљиво побиједила Националистичку партију Бангладеша њене дугогодишње политичке супарнице Бегум Халеде Зије.

Јинглук Шинаватра, најмлађа сестра свргнутог тајландског премијера Таксина Шинаватре, убједљиво је, са својом опозиционом партијом Пеу Тај, побиједила на изборима у јулу 2011. године и постала прва жена премијер Тајланда.

Јужна Кореја је у децембру 2012. године изабрала Парк Геун Хје за прву жену на мјесту предсједника. Њен отац, бивши предсједник Парк Чунг Хје, владао је земљом 18 година пошто је дошао на власт државним ударом.

Хеле Торнинг-Шмит постала је први дански премијер послије избора у септембру 2011. године. Током централне комеморације преминулом јужноафричком лидеру Нелсону Мандели, Торнинг-Шмит је, заједно са америчким предсједником Бараком Обамом и британским премијером Дејвидом Камероном, била мета жестоких критика због "недоличног понашања".

Далија Грибаускаите дошла је на чело Литваније послије убједљиве побједе на предсједничким изборима у мају 2009. године, када је освојила 69 одсто гласова. Грибаускаите је и прва жена на челу те балтичке државе од проглашења независности од СССР 1990. године, пренио је Тањуг.

Њемачки канцелар Ангела Меркел ужива глас опрезне, прагматичне и рационалне лидерке, а присталице је називају "мути" - мајка нације. Конзервативна Меркелова започела је у уторак трећи мандат на челу њемачке владе, послије побједе на изборима 22. септембра.

Предсједник владе Ерна Солберг друга је жена на тој функцији у Норвешкој. Половину министара у њеном кабинету, формираном послије избора у септембру 2013, чине жене.
Аргентински предсједник Кристина Фернандес Киршнер побиједила је у првом кругу предсједничких избора у октобру 2007. године. Многи су ту побједу приписивали популарности њеног супруга, тадашњег шефа државе Нестора Киршнера.
Предсједник Бразила Дилма Русеф прва је жена на челу те земље откад је 2011. године преузела функцију од Луиса Инасија Луле да Силве. Русеф је претходно била шеф Лулиног кабинета.

Лаура Чинчила побиједила је на изборима у фебруару 2010. године и постала први женски предсједник Костарике.
Порша Симпсон-Милер постала је 2006. године прва жена на челу владе Јамајке. Мада је већ наредне године изгубила на изборима, послије побједе на изборима у децембру 2011. године поново је именована за премијера.

Камла Персад-Бисесар изабрана је за прву жену предсједника владе Тринидада и Тобагоа пошто је њена опозициона коалиција побиједила на изборима у мају 2010. године.

Словенија

Словеначка премијерка Аленка Братушек прва је жена на тој функцији у Словенији од стицања независности. Дошла је на тај положај у марту 2013. године пошто се коалиција Јанеза Јанше распала због неслагања око мјера штедње и оптужби за корупцију.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана