Жене су бољи шефови

Дојче веле
Жене су бољи шефови

Жене су успјешнији руководиоци фирми – на дуже стазе. И поред тога, њих на руководећим положајима још увијек има премало. А ни равноправности полова још увијек нема када је ријеч о - платама.

„Жене су бољи шефови" – то је показала најновија студија њемачког министарства привреде о којој извештава дневник Франкфуртер рундшау: „Мушкарци долазе са Марса, жене са Венере. Мушкарци не знају да слушају саговорника а жене не знају да паркирају аутомобил. Вјеровање у битне разлике међу половима је чврсто укорењено у људски менталитет. Било да се ради о књигама за популаризацију науке или о правим научним студијама, та теза је популарна и добро се продаје. Научни докази о томе да између два пола постоји много више сличности него разлика, често остају по страни. Нова студија њемачког Министарства привреде ту није изузетак. Њен главни резултат је да предузећа којима руководе жене имају тенденцију споријег раста него она која воде мушкарци."

Цјеловита животна перспектива

Али, предузећа у којима жене воде посао ријеђе банкротирају, показала је студија коју је спровела фирма Рамбол менаџмент консалтинг  која је истраживала у Њемачкој, Француској, Шведској, Аустрији, Италији, Пољској и Великој Британији.

Показало се да женски босови у свим тим земљама у пословању често слиједе друкчије циљеве и имају друкчије мотиве од – мушких. Тако су самоостварење, независност и усклађивање приватног и пословног живота женама важнији него мушкарцима. Жене на руководећим положајима успјех дефинишу из цјеловите животне перспективе, што мушкарци много ређе чине. Многе жене које постају самостални предузимачи, и даље морају да се старају о породици, а финансијске помоћи државе за одгој дјеце или старање о домаћинству често – нема."

„Но, овакве резултате студија треба узимати с резервом, као што је показало једно друго истраживање које је спровео Немачки институт за економска истраживања. Он се позабавио популарном тезом да жене, када је ријеч о новчаним улагањима, много мање ризикују од мушкараца. Институт је дошао до закључка да жене улажу опрезније – али, не због некакве женске уздржаности, већ зато што у просјеку не располажу ни са половином новца који имају мушкарци. Но, студија њемачког Министарства је показала и да међу оснивачима и власницима фирми има мање жена него мушкараца. Још један податак забрињава: број шефица опада са величином предузећа. У фирмама које имају до пет запослених, удио жена на руководећем положају износи 20 одсто. У онима са више од 100 запослених, само осам одсто њих као шефа има – жену".

Док се не запосле – помаже им се

Берлински Тагесшпигел објавио је чланак под насловом: „Жене би могле да донесу додатних 100 милијарди евра". Овдје се ради о студији фирме за консалтинг Буз енд компани  о томе колике су разлике у платама жена и мушкараца. Према тој студији, Њемачка се налази на осмом месту, иза Финске и Шведске, али још увијек испред многих европских земаља попут Данске, Велике Британије или Француске, гдје су поменуте разлике још веће – увијек у корист мушкараца. Позитивно упадају у очи тенденције да се у Њемачкој та разлика додатно превазиђе неким законским одредбама попут оне о плаћању за вријеме породиљског одсуства. Ту су и специјални програми помоћи државе женама које оснивају фирме."

„Међутим, када жена уђе у пословни живот, подршка драстично опада. Са мјеста број 3 по мјерама којима помаже женама да оснују фирме и да се запосле, Њемачка пада на мјесто број 36 када је ријеч о спријечавању дискриминације на радном мјесту. Овде разлика у платама између мушкараца и жена још увијек износи 22 одсто. Удио жена у управама 500 највећих њемачких концерна износи само 2,4 одсто, тако да на путу економске равноправности у овој земљи има још много тога да се уради. А то би се економски исплатило: за десет година, прије свега због напретка земаља убрзаног индустријског развоја, на располагању ће бити двије милијарде додатних радника. Још једна милијарда би била на располагању када би се мобилисале жене које се тренутно налазе испод својих могућности. Када би у Њемачкој број запослених мушкараца и жена био уједначен, бруто друштвени производ би се, и поред дужничке кризе, повећао за четири процента. То би значило више од 100 милијарди евра."

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана