Жене нинџе ратују против Америке
Иран обучава чак 3.500 жена нинџи, које би у евентуалном рату против Израела и Америке обављале специјалне задатке.
Оне би биле кец из рукава власти у Техерану за случај да се Израел, који оптужује Иран да у тајности прави нуклеарку, одлучи да нападне на прољеће.
Жене, чији тренинзи изгледају као сцене из филма "Притајени тигар, скривени змај", помагале би оружаним снагама у сложеним ситуацијама за које редовна војска не посједује вјештине.
Иран, иначе, има обавезу служења војног рока за све мушкарце који напуне 18 година и редовно служење војске траје 18 мјесеци. Жене нинџе могле би бити дио посебног тима који би се активирао по потреби.
- Иранке у школи за нинџе уче да баратају веома опасним оружјем, прије свега луком и стријелом, мачем, нунчакама и шурикенима. Те жене тренирају како да поштују себе, своје животе, али и вјештину коју имају. Смиреност је најважнија лекција коју науче - каже инструктор нинџуцуа Фатима Муамер.
Ову борилачку вјештину у Иран је донио Акбар Фараји, који је прије 22 године основао клуб који сада има 24.000 чланова.
- У нинџуцуу мушкарце борце зовемо нинџама, а жене куноичи борцима. Бити нинџа значи бити стрпљив, толерантан и храбар. Буквално, то значи бити способан да постанеш невидљив. Нинџуцу, као и борилачке вјештине уопште, јесу као лијек. Као змијски отров, који може бити или смртоносан, или спасоносан као противотров - каже Акбар Фараји.
Жене у Ирану су иначе углавном дискриминисане. Њих и у правном систему сматрају инфериорним у односу на јачи пол, наравно у областима породичног права, брака или старатељства над дјецом. Свједочење жене на суду има половичну вриједност у односу на свједочење мушкарца. Обавезно ношење покривала на глави и друга ограничења у одијевању, као и насилна сегрегација на полној основи, Иранкама живот чини прилично тешким. Оне које се оглуше на неки од тих прописа суочене су са притвором, па и тежим казнама.
Међутим, оне су ипак на индивидуалном нивоу успјеле да постигну неке успјехе на којима би им могле позавидјети и еманциповане жене са Запада. На примјер, прве двије жене из исламског свијета које су 2005. освојиле врх Монт Евереста су управо Иранке (Фарконде Садњех, по занимању графички дизајнер, и зубарка Лале Кешаварз).
А када је 2007. године Иранкама дозвољено да учествују у квалификацијама за Олимпијаду, тамошње вјерске власти издале су оштро упозорење да све оне које се током спортских надметања не буду придржавале исламских кодекса понашања и облачења чекају тешке казне.
Ипак, то није спријечило три најупорније Иранке да дођу до Олимпијских игара у Пекингу. Сара Кошјамал Фекри, шампионка теквондоа, догурала је до четвртфинала. Иранке редовно освајају медаље на међународним турнирима у "вушуу", кинеској комбинацији борилачких вјештина.
Рагби лига
Група иранских заљубљеника у спорт основала је 2004. године женску рагби лигу, у којој се данас такмичи хиљаду спортисткиња.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
