Жена коју су одгајили мајмуни у џунгли

Aгенције
Жена коју су одгајили мајмуни у џунгли

Марина Чепмен, домаћица из Јокршира и куварица по образовању, тврди да је у дјетињству у Колумбији неколико година живила са колонијом мајмуна капуцинера. О својим доживљајима из тог периода написала је књигу "Девојчица без имена", а ускоро се планира и снимање филма.

Марина Чепмен својим доживљајима из тог периода написала је књигу "Девојчица без имена", а ускоро се планира и снимање документарног филма.

Марина је као дјете живјела са родитељима у Колумбији, али је отета када је имала четири године. Када је отмичарима кренуло наопако, оставили су је у џунгли, гдје је, како тврди, научила да голим рукама лови птице и зечеве како би преживјела, угледајући се на чопор мајмуна капуцинера који су јој били једино друштво. Из свог ранијег живота сјећа се једино да је као беба имала црну лутку и да су је отмичари одвели након што су је претходно успавали хлороформом, док из живота у џунгли најбоље памти да је била на ивици смрти када се разбољела јер се најела отровних бобица. Овој епизоди, налик на Тарзаново дјетињство, крај је дошао када су је пет година касније из џунгле спасли ловци, али само да би је продали једном борделу у граду Кукути. Одатле је, међутим, побјегла, и неколико година је живјела на улицама, бавећи се џепарењем и повремено доспијевајући у затвор, да би као тинејџерка нашла посао служавке код једне тамошње породице и узела име Марина Лус.

Када јој је било око 20 година, са својим послодавцима је путовала у Енглеску, гдје је упознала тада 29-годишњег бактериолога Џона Чепмена и удала се за њега. Сада су она и њена породица одлучили да испричају ову причу како би разоткрили ужасе трговине људима у Јужној Америци.

Стручњаци за примате тврде да приче о људској дјеци коју су прихватили и одгајили мајмуни нису неуобичајене. У скорије вријеме је, рецимо, познат примјер четворогодишњег дјечака из Уганде који је око годину дана живио са вервет мајмунима и који се касније поново прилагодио животу с људима, као и примјер дјечака кога су од шестог мјесеца одгајиле шимпанзе.

Стручњаке збуњује једино чињеница да се у Марининој причи ради о мајмунима капуцинерима, који су врло друштвени и интелигентни, али и упола мањи од трогодишњег дјетета и веома нервозни и агресивни. Приликом свакодневних активности прелазе велику територију, тако да је тешко замислити да су способни за бригу о малом дјетету.

Због тога, као и због још неких детаља који се граниче с невјероватним, има и оних који одбијају да повјерују даје прича Чепменове истинита.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана