Затвореник Икс - највећа тајна Израела

Можемо само да претпоставимо шта је пролазило кроз главу агента Мосада Бена Зигиера рођеног у Мелбурну ноћи када је одузео себи живот у ћелији унутар најобезбjеђенијег затвора у Израелу 15. децембра 2010.

Суочен са заоставштином издаје, јединственом у историји израелске тајне службе, Зигиер је сигурно размишљао о догађајима који су га навели да ненамерно изда земљу коју је волио и којој се заклео на вјерност.

Његови снови о слави су распршени а његова нада о искупљењу

је изгубљена.

Зигиер је био смјештен у затвору Ајалон у Рамли, градићу југоисточно од Тел Авива. Стражари га нису приметили у његовој ћелији скоро цио сат.

Зигиера су стално пратиле три камере смјештене у ћелији која је била направљена тако да спријечи сваки покушај самоубиства и која је првобитно била намјењена Јигалу Амиру, фанатику који је убио премијера Израела Јицака Рабина 1995. године.

Подјељена у два дијела, ћелија је имала дневни боравак са малом кухињом и купатило.

Када су чувари напокон ушли у ћелију, пронашли су Зигиерово беживотно тијело.

„Наш посао је био да га изолујемо, а не да га држимо у животу", изјавио је један од чувара који је био присутан у соби у том тренутку.

Зигиер је и чуварима био познат једино као „затвореник Икс" а његова ћелија није имала број а ни име.

Захваљујући судској забрани, медији нису смјели да објаве било какву информацију у вези са Зигиером, а жеља породице да његова смрти остане тајна значила је да су медији долазили само до малих фрагмената цијеле приче.

Информације у вези са његовом смрћу толико су биле мистериозне да су чак и поједини чланови парламента у Израелу сумњали да је у питању било убиство а не самоубиство.

Међутим, сада, након мјесеци истраге, откривено је по први пут да је Зигиер несвјесно прешао линију коју ниједан агент прије њега није смиео да се усуди и пређе.

Истрага је почела позивом бироу FairFax Media у Јерусалиму у октобру 2009. године у оквиру истраге тима новинара листа Шпигл.

Истрага је укључивала сакупљање информација у Израелу, Либану, Италији, Великој Британији и Аустралији, као и интервју се бившим пријатељима, пословним партнерима, агентима неколико безбjедносних агенција и влада, као и разговор са Зигиером непосредно прије његовог хапшења.

Ово је прича о трагичном паду пасионираног вјерника, младог човјека који је толико стремио животу хероја да је услијед својих недостатака вољно одао осјетљиве податке непријатељу. Његов потез представља преседан и једно од највећих кршења безбједности у историји Израела.

Одрастајући у предграђу Мелбурна, Бен Зигиер имао је срећно дјетињство, а његова породица припадала истакнутим члановима јеврејске заједнице.

Након завршетка универзитета, Зигиер се преселио у Израел, гдје је завршио у градићу Кибуц Газит.

Тренутно у овом граду, близу границе са Либаном, живи 500 људи а међу њима се налази и четрдесетогодишњи Даниел Лејтон, висок и упечатљив човјек са непогрешивим акцентом једног Аустралијанца.

„Бен је био невјероватан. Радостан, пријатељски настројен и топао човјек", изјавио је Лејтон.

Лејтону је и даље тешко да замисли свог пријатеља затвореног у Ајалону, а још мање да је некада био агент Мосада.

Још један од Зигиерових пријатеља био је Љор Бренд, који је становао заједно са њим и Лејтоном у Кибуц Газиту.

Бренд описује Бена као „изузетно паметног човјека који је био спреман да брани Израел по сваку цијену".

Бен је по добијању држављанства усвојио хебрејско име Бен Алон након чега је завршио и војну обуку у Израелу.

У овој мало нацији окруженој непријатејлски настројеним земљама, једна агенција била је спремна да прихвати људе попут Бена у своје редове: Институт за обавјештајне и специјалне операције, познат у свијету као Мосад.

Укључен у немилосрдну борбу из сијенке против својих непријатеља, најновије акције Мосада укључују убиство команданта Хезболаха, убијање бројних оперативаца Хамаса и убиство барем пет иранских нуклеарних научника у Дубаију.

Стално на опрезу и у потрази за најталентованијим људима у Израелу, на почетку прошле деценије Мосад је почео по први пут јавно да регрутује своје чланове промовишући идеју о „послу живота".

Ово је привукло Зигиерову пажњу након чега је одлучио да се пријави на конкурс посредством Google мејла који се налазио на дну једног од огласа.

За агенцију као што је Мосад, врло је важно да може да шаље агенте непримjећено иза непријатељских линија, а за Бена је ово била прилика да за себе оствари и додатни бонус – приступ страном пасошу који нема никакве везе са Израелом.

Као дио интервјуа, Мосад све кандидате подвргава психолошком тестирању како би открио могуће мане и карактеристике које би могле да их дискфалификују.

Децембра 2003. године Зигиер је добио вијести којима се надао и званично је примљен у једногодишњи програм који је подразумјевао учење техника попут фалсификовања резимеа и манипулисања људима.

До почетка 2005. године већ је био на својој првој мисији. Послат је у Европу са циљем да се инфилтрира у компаније које послују са земљама попут Ирана и Сирије.

Судећи према изворима обавјештајаца, Зигиер је такође пратио и прилике на Балкану.

Један извршни директор источноевропске компаније са пословним интересовањем за Блиски Исток, укључујући ту и Иран, потврдио је да је запослио Зигиера на положај рачуновође.

Он је Бена описао као „изузетно интелигентног" човјека који није имао никакве везе са информацијама које је навео у својој биографији али који је без већих проблема успјевао да брзо савлада све задатке.

Међутим, након лаког савладавања пословних дужности и обављања свих обавеза до 11 ујутру, Зигиер је полако почео да губи интереса за свој посао.

Због очигледног талента, донијета је одлука да се пресели на нову функцију која се тицала односа са муштеријама. Бен је на почетку уживао у својој новој функцији, али је временом примјећен исти шаблон. Интересовање му је опадало толико да је његов однос са муштеријама доведен у питање.

Услијед недостатка посвећености послу Зигиер је отпуштен.

До средине 2007. године Зигиер је, у очима својих претпостављених, обављао своје дужности без икаквог успејха. Није био у стању да пружи оно што је Мосаду било потребно, тако да је премјештан са терена у канцеларију.

„Није био претерано добар, али ни претјерано лош, био је осредњи агент", изјавио је један од извора у Израелу који је био упознат са његовим случајем.

Унутар сједишта Мосада, агенција је подјељена у три главна сектора.

Кешет, што значи дуга, је прва секција и задужена је за надгледање и све друге видове тајног сакупљања информација.

Кесареа, названа по локалној древној римској насеобини, је дом ударној игли Мосада, мушкарцима и женама спремним да извршавају нападе ван граница Израела.

Највећа секција зове се Comet, што значи раскршће. У питању је бирократски дио Мосада, мање гламурозан сектор која се бави анализирањем података.

Прекоманда у овај сектор за Зигиера је представљао велики удар.

Некада подељен у више мањих, уско стручних тимова, Цомет је посљедњих деценија реорганизован, а људи су спојени у веће тимове. Информације су тако биле доступне већем броју људи.

Овај концепт транспарентности имао је једну велику ману - особе попут Зигиера имале су приступ великом броју битних информација, и то их је чинило рањивим на издају.

Након што су Либанци ухапсили неколико Мосадових агената, и услијед информације да је један од агената у Мелбурну у опасности, агенција је била у чуду. Нико није знао како су ови људи откривени.

Међутим, спомен Мелбурна био је јасан сигнал да је агент у опасности заправо Зигиер.

Фрустриран својим бирократским послом, Зигиер је тражио допуштење да се пријави за мастерс менаџмента у Аустралији. Мосад је одобрио овај захтјев и до почетка 2009. године Бен је живио у Мелбурну као Бенџамин Ален.

Почетком 2010. челници Мосада рјешили су да врате Зигиера у Тел Авив, не зато што су сумњали да одаје информације Либанцима, већ зато што су се плашили за његову безбједност.

Његови надређени такође су добили информацију да је Зигиер прекршио протокол тако што је отворено говорио да је агент Мосада и жељели су да му скрену пажњу на потребан ниво дискреције.

Међутим, тек по његовом доласку у Израел појавиле су се сумње да је он можда био повезан са хапшењима које је спровео Либан.

Оно што је унутрашња истрага открила био је шок за многе.

Незадовољан послом у канцеларији, Зигиер је рјешио да узме ствари у своје руке и покуша да пронађе начин да рехабилитује своју репутацију унутар организације.

Услијед напорног испитивања Бен се сломио и признао да је током 2008. године, прије одласка у Аустралију, одлетио у Источну Европу како би се срео са човјеком за ког је знао да има блиске везе са Хезболахом са намјером да га претвори у двоструког агента.

Умјесто тога, чојвек је својим шефовима у Бејруту пријавио Бенов покушај, након чега је почео да игра исту игру као и Зигиер само унатраг. Без Зигиеровог знања овај човјек је извјештавао Бејрут о сваком састанку.

Састанци Зигиера и његовог контакта из Хезболаха трајали су мјесецима.

Када је човјек упитао Бена да му докаже да је заиста прави агент Мосада, Зигиер је без оклевања пристао. Након тога почео је да му даје праве информације из Тел Авива, укључујући и имена два најважнија доушника у Либану.

Израелски званичници који су били повезани са Зигиеровим хапшењем изјавили су да је код њега пронађен диск са повјерљивим подацима за које сумњају да је хтио да преда другој страни.

Зигиер је укрстио путеве са знатно искуснијим од себе. У једном тренутку прешао је на тамну страну. Његова судбина, истичу званичници, великим дијелом је била питање психологије.

Израелски доушници сигурно су у прошлости мијењали стране, али регуларан агент Мосада никада није урадио оно што је Зигиер урадио. У питању је горак пораз службе. За Хезболах - ово је једна од ретких побједа.

Зигиерови потези представљају велики ударац за Мосад због сумњи у интегритет осталих људи агенције и начин на који су они регрутовани.

Лиор Бренд, један од Бенових пријатеља из Кибуц Газита вјерује да он једноставно није био дорастао задатку. Лажи, тишина и ћутање били су превише за њега. Мосад је направио велику грешку његовим ангажовањем, сматра Бренд.

Шта је заиста мотивисало Зиглера? да ли је у питању био рањени понос? Сујета? Мањак професионализма? Можда би одговор на ово могли да дају његови родитељи, али они и даље бирају да остану нијеми.

Једина ствар која се може искључити као мотив јесте новац.

Натпис на Зигиеровом споменику на гробљу у Спрингвејлу можда најбоље објашњава цијелу причу о „затворенику Икс": "Истина ће ми бити једини судија".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.