Зашто живимо у "ери вјештачких острва"

Кроз историју, људи су се трудили да створе копно усред језера, река и океана, које би потом могли да населе.

Али 21. вијек је додао нову амбицију - и можда трачак хибриса - читавом том подвигу.

Живимо у „ери острва", према социјалном географу Алистеру Бонету са Универзитета у Њукаслу, у Великој Британији.

„Нова острва граде се у размерама и броју који нису виђени до сада."

Ова нова генерација острва је одважнија, грандиознија - и потенцијално штетнија - него било шта што су наши преци градили, пише Бонет у књизи Другде: Путовање у нашу еру острва.

Географ је посјетио острва које је човјекових руку дјело широм свијета, истражујући разноразне грађевине.

Џиновски вјештачки архипелази створени наливањем милиона тона пјеска у океан.

Бетоном прекривене „франкенштајновске" атоле, прављене да споје војну и политичку силу.

И вртоглаво високе нафтне бушотине, које се протежу стотинама метара у дубину до морског дна.

Иако је неке вјештачке грађевине природа прихватила, том процесу треба времена.

Често има врло мало живота у водама испод острва која су човекових руку дјело.

„Пречесто су вјештачка острва мртве зоне. Покушати поново их оживјети тежак је посао", пише Бонет.

На мјестима као што је Јужно кинеско море, „некада беспрекорни и нетакнути корални гребени… језиво су унакажени: изрезани су у коцке и заливени бетоном".

Али ипак, Бонета су почеле да привлаче ове вештачке креације, да би покушао да схвати како су грађене и зашто су уопште настале.

Било да их одобравате или не, оне ће будућим генерацијама причати причу о томе како је човечанство доживљавало себе у раном Антропоцену.

Да бисте стекли јаснију слику о томе како би ера острва могла да изгледа, скролујте надоле и пођите на кратку турнеју кроз неке од визуелно најупечатљивијих и најутицајнијих примера из свих крајева света - међу којима су Заливске државе, азијска мора, обале Велике Британије и САД-а, преноси Би-Би-Си.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.