Зашто словеначки гимназијалци више воле бурек него хамбургер?
Шта је то што словеначке гимназијалце толико привлачи буреку па га, упркос неразумјевању својих родитеља и домаћег културног естаблисхмента, понекад стављају испред свих признатих вриједности, питање је на које је одговор покушао да да антрополог Јернеј Млекуж са Института за словеначко исељеништво.
Млекуж је свој одговор објавио у најновијем броју хрватског научног часописа „Етнолошка трибина“, након дугогодишњег проучавања бурек-субкултуре у Љубљани, пише загребачки „Јутарњи лист”.
Питање је интригантије због чињенице да је ријеч о оријенталном културном елементу, који изузетно гостопримство налази у у Словенији, која припада алпском културном ареалу, пише лист.
Већ дуже вријеме у Словенији је на цијени све у вези са буреком. Аутор је објавио књигу „Бурек.си? Концепцти / рецепти“, интернет сервер и електронска адреса који су названи по буреку – месни@бурек - постали су ствар престижа, расправе се воде на блогу листа „Дело“ „Бурек блог“, а водич „DonelyPlanet“ за Љубљану назива га „тај плебејски, јефтини, масни подлац“.
Издање стрипа „Друге Европе“, оне између Албаније, Украјине, Литваније и Словеније носи назив Стрипбурек.
Његово посебно словеначко издање „Стрибурек“ на насловној страни има једначину, у којој масноћа од свих других квалитета једина има „снагу“ квадрата.
Чак иду дотле да парафразирају стихове словеначког националног великана Франца Прешерна, тако да испада: „Као лепе су Љубљанчанке на гласу одувек, али ни једна није добра као масни (бурек)“, пише „Јутарњи лист“.
У другом случају, пажњу истраживача на Интернету привући ће слоган на арапском писму, под којим је могуће дешифровати парафразу „бурек је велики“.
Бурекољубац је искористио популарност вjерског израза „Алах је велики“ да би „подигао крила” омиљеном оријенталном јелу од теста.
Од свих његових квалитета, фанови бурека на прво мjесто стављају масноћу и кажу да „што је маснији, бурек је бољи“.
То је супротно врло јакој пропаганди здравог живота, која је управо масноћу прогласила „Ахиловом петом бурека“, а то је „значило почетак погрома са инквизицијом и ловом на вjештице, уз сав припадајући спектакл“, каже Млекуж.
Ипак, младим конзументима је мало што је бурек мастан. Они траже ултрамастан бурек, јер ако то није, једноставно не ваља.
Ученик католичке Шкофијске гимназије А.Ј. прецизира какав мора бити: „Кад добијеш бурек који видиш кроз папир, унапријед знаш да ће бити добар“.
Његов колега из љубљанске гимназије Бежиград, Ј. В. каже да је „дефиниција бурека да мора бити мастан“.
Побуна против тортуре здраве хране овдје се спаја са побуном против културног естаблисхмента.
Буреци из словеначких пекара нису добри јер нису масни, него су добри они из којих се циједи маст, а такве праве бурекџије Албанци. Несумњиво је ријеч о отпору према „американизацији” или „мекдоналдизацији”, дакле, о супротстављању стандардизованој, рационализованој, хегемонској америчкој култури, о бијегу од доминантне породичне структуре прехрањивања и о бијегу од ауторитета одраслих, каже Млекуж.
Истовремено је, сматра он, ријеч о неприхватању југофобије, балканофобије и других националистичких појава, што се све манифестује у дискусијама, коментарима и изјавама на бројним интернет страницама и форумима, до текста „Бурек би, а џамије не би, а??”.
Све то је, по Млекужу, ипак у другом плану. Сва та расправа привјезак је спектакуларном стилу субкултурне комуникације, која усмјерава пажњу на себе, тако да премијешта, преокреће и руши доминантна значења.
Ријеч бунт, сматра Млекуж, код младих бурегџија највјеројатније треба ставити у наводнике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
