Зашто се свјетске силе боре за јужни пол Мјесеца

 То је мисија која се сматра кључном за истраживање Мјесеца и статус земље као свемирске силе, само неколико дана након што се срушио сличан руски лендер.

Како су научници пронашли воду на Мјесецу

Шездесетих година прошлог вијека прије првог слијетања Апола научници су нагађали да би на Мјесецу могла постојати вода. Узорци које је посада Апола вратила на анализу касних 1960-их и раних 1970-их били су "суви".

Исте године, друга НАСА-ина сонда која је погодила јужни пол пронашла је водени лед испод Мјесечеве површине. Ранија мисија НАСА-е Лунар Проспецтор 1998. године пронашла је доказе да је највећа концентрација воденог леда у сјеновитим кратерима јужног пола.

Зашто је вода на Мјесецу важна

Научници су заинтересовани за древни водени лед јер могу пружити информације о лунарним вулканима, материјалима које на Земљу достављају комети и астероиди те о поријеклу океана.

Ако водени лед постоји у довољним количинама, могао би бити извор питке воде за истраживање Мјесеца и помоћи у хлађењу опреме. Такође се може разградити за производњу водика за гориво и кисика за дисање, подржавајући мисије на Марс или лунарно рударење.

Уговор Уједињених народа о свемиру из 1967. забрањује било којој нацији да полаже право на власништво над Мјесецом. Но, не постоји одредба за заустављање трговинских операција. Напори под водством САД-а да се успостави скуп начела за истраживање Мјесеца и кориштење његових ресурса, Споразум Артемис, има 27 потписника. Кина и Русија га нису потписале.

Јужни пол Мјесеца посебно је недоступан

Претходни покушаји слијетања на Мјесечев јужни пол били су неуспјешни. Руска свемирска летјелица Луна-25 требала је ове седмице слетјети на јужни пол, али се у прилазу отела контроли и срушила се у недјељу. Јужни пол, далеко од екваторијалног подручја које су циљале претходне мисије, укључујући слијетање Аполла с посадом. Пун је кратера и дубоких удубина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.