Зашто је земљотрес у Мароку био тако разоран

Неколико секунди касније, подрхтавање магнитуде 6,8 степени догодила се негдје у планинама, у близини града Оукаиден. Регион се снажно затресао - вибрације су се осјећале чак и у португалском граду Лисабону. Небројене куће и зграде широм Марока су се срушиле.

Разарања у Маракешу била су значајна, али велики дио града је и даље стајао. То није случај са многим селима, од којих су нека потпуно збрисана. Број мртвих тренутно износи више од 2.600 - број за који се очекује да ће порасти у наредним данима. И сада, док снажни накнадни потреси настављају да тероришу регион, многи се питају: Шта се тачно догодило? Зашто је овај земљотрес био тако смртоносан?

Људи се често фокусирају на магнитуду потреса, на мјеру величине и у одређеној мјери на енергију ослобођену током пуцања Земљине коре. Овај дио сјеверне Африке је сеизмички активан, али велики земљотреси нису уобичајени. Ипак, "овај земљотрес је јачи од било ког икада забиљеженог у региону", каже Џудит Хубард, научница за земљотресе са Универзитета Корнел.

Велика магнитуда је свакако допринијела смртоносности. Али вишеструки фактори су довели до разарања, укључујући једноставну чињеницу да се то догодило ноћу, када многи нису могли да реагују на дешавања која су се одвијала испод површине, и да многе зграде у региону нису пројектоване да издрже тако снажан потрес.

"Зидови направљени од материјала попут цигле и малтера су озлоглашени по томе што се распадају током земљотреса", каже Венди Бохон, геолог за земљотресе. "Ово је још један подсјетник да сами земљотреси не убијају људе, већ зграде."

Научници сада користе знање о геологији региона да би открили како се катастрофа догодила, зашто се показала тако смртоносном и шта треба тек да се открије како би знали све о силама које стоје иза ове трагедије. Таква истраживања могу помоћи свима да се боље припреме за следећи велики земљотрес, гдје год и кад год да "удари".

Бомба испод планина

Сјеверна Африка се налази на Нубијској плочи, која се назива и Афричка плоча, која се полако помјера у односу на Евроазијску плочу. Мароко је близу, али не на граници ове тектонске плоче. Земља је дом замршене мреже различито активних расједа, укључујући многе које се протежу кроз планински ланац Високог Атласа.

Мали земљотреси нису неуобичајени у региону, а постепена помјерања дуж плоча значи да су велики земљотреси релативно ријетки - али су се дешавали. Научници често наводе два примјера: 1755. године велики земљотрес у Мекнесу (непознате магнитуде) убио је око 15.000 људи; и 1960. у земљотресу у Агадиру јачине 5,8 степени Рихтерове скале, када је погинуло 12.000 људи.

Велики земљотреси могу погодити било коју мрежу расjеда - све што је потребно је притисак и вријеме.

"Постоји много напетости у кори" око планинског ланца Високог Атласа, каже Томас Лекок, сеизмолог из Краљевске опсерваторије Белгије.

"И овај догађај изгледа као да је заиста ослободио ту напетост."

Иако је велики земљотрес у региону био неизбјежан, локација земљотреса у петак била је помало изненађујућа.

"Већина сеизмичких активности у Мароку је повезана са кретањима на граници између Афричке и Евроазијске плоче, па се стога сматрало да највећа вjероватноћа за сеизмичку активност постоји на сјеверу земље", каже Јаша Полет, сеизмолог и професор емеритус на Калифорнијском државном политехничком универзитету Помона. Земљотрес у петак догодио се јужније, у области ниске сеизмичке активности.

Сматра се да је резултат "неуредне" комбинација два типа: обрнутог потиска, у коме се један дио коре преклапа са другом, и проклизавање, гдjе се један блок помjера бочно у односу на други .

"Углавном је у питању био обрнути потисак, са мало проклизавања", каже Паула Фигуеиредо, научница за земљотресе са Државног универзитета Сјеверне Каролине.

Амерички геолошки завод израчунао је да се земљотрес у петак догодио на 25 км дубине. Огромна сложеност мреже расjеда у региону, и недостатак истраживања у неким областима, резултирале су тако да уопште није јасно шта га је проузроковало.

"Извјестан број расjеда и линија је мапиран у региону, без познатих земљотреса ни на једном од њих", каже Хабард.

Нови сателитски подаци које је Хабард испитала открили су гдје и како се тло у региону деформисало током земљотреса. На основу овога, она и њен колега геолог Кајл Бредли сумњају да је расјед који је највјероватније "пукао" био Тизи н’Тест – пукотина за коју је мало ко сматрао да је активна. Али потребно је још података да би се потврдила ова теорија.

Ниједна катастрофа није природна

У наредним данима, море нових података ће научницима открити сеизмолошки узрок катастрофе у петак. Али оно што се већ зна је да су људски фактори такође битно утицали на смртност током потреса.

Несумњиво је да је земљотрес магнитуде 6,8 - вриједност која може порасти или пасти док сеизмолози буду прецизирали своје прорачуне у наредним данима - озбиљан догађај. Али оно што доводи до разарања је интензитет потреса, јединица која открива колико се тло тресло на различитим удаљеностима од пукотине.

Према америчком Геолошком заводу, овај плитак, снажан потрес изазвао је "озбиљне" потресе око епицентра, и "снажне" до "веома јаке" потресе у Маракешу - високог интензитета, дакако, али чак ни то само по себи не објашњава зашто је на хиљаде живота изгубљено.

"Да бисте добили катастрофу, потребна вам је јак удар, земљотрес и крхке зграде и куће", каже Робин Лакасин, научник за земљотресе са Париског института за физику Земље.

Иако су неке од савремених, бетонских зграда у Маракешу у великој мјери издржале земљотрес, дијелови старог града прошли су горе. Али штета, иако значајна, није била ни приближно тако велика као она која се догодила у планинама Високог Атласа и око њих.

Конструкције у овим крајевима, укључујући куће од блата и зграде без ојачаних зидова, нису имале шансе да издрже потрес. Припадници хитне помоћи и даље се боре да стигну до већине погођених насеља, али први извјештају сугерише да је неколико њих потпуно уништено.

Људи овдје обично живе на алувијалним равницама сјеверно од планина, или на падинама самих планина.

"Обе ове ситуације могу увећати штету", каже Хабард. "Слабији алувијални седименти могу појачати подрхтавање, а планине су подложне клизиштима, укључујући и путеве који воде до планинских села."

Погрешан тајминг

Још једна смртоносна карактеристика земљотреса у петак било је вријеме.

"Земљотрес се догодио ноћу када већина спава у својим домовима", каже Полет.

Такође, земљотрес се догодио након дугог периода затишја, становници имају тек неколико живих сјећања на тешке земљотресе. Иако су се смртоносни потреси десили релативно недавно - један 2004. године, који је потресао лучки град Ал Хосеим, усмртио је неколико стотина људи - посљедњи заиста катаклизмични потрес у региону био је земљотрес у Агадиру 1960. године.

Многи људи можда нису били свјесни како да се најбоље заштите током земљотреса. У областима у којима грађевински прописи налажу да структуре буду отпорне на потрес, најкориснији савјет је да пронађете чврст сто или сличну структуру, легнете на под и задржите се ту док подрхтавање не престане.

За оне који су већ напољу, дизајн попут лавиринта у појединим дијеловима Маракеша такође је допринио катастрофи. "Фотографије такође приказују људе како бјеже из зграда, да би завршили у уским улицама између зграда, и стога и даље били изложени ризику од пада зида“, каже Хабард. "Чини се да је било тешко пронаћи сигурно мјесто, далеко од структура."

Крај почетка

Земљотрес је био жесток - али се завршио за неколико секунди. Међутим, катастрофа коју је изазвао осјећаће се годинама.

"Још увек не знамо колико је смртоносан био потрес, посебно за људе који живе у удаљеним подручјима", каже Хабард. Када се стигне до удаљених села, број погинулих ће највјеровантије порасти.

Преживјели, међу којима су многи изгубили чланове породице, пријатеље, домове и средства за живот, трепеће велику трауму. И земља ће бити суочена са огромним друштвеним, економским и културним губитком - најновија нација потресена штетним земљотресом који је у суштини погодио без упозорења, преноси Национална Географија.

Једног дана научници би могли да разбију сеизмолошки код и пронађу начин да предвиде када је велика катастрофа близу. Али за сада, све што могу да ураде је да се саосјећају. "Срце ми се слама за народом Марока док се суочава са овом трагедијом“, каже Бохон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.