Зашто Италијани већ два миленијума на одмор иду у августу

ГС
Foto: Илустрација

Врло често се може чути да Италијани одлазе на „ваканце ди ферагосто“ (vacanze di ferragosto), што подразумијева читав мјесец август када су становници ове земље заиста колективно одлазили на годишњи одмор јер је већина фирми била затворена.

Ферагосто је у ствари празник који се прославља 15. августа и ситуација je данас нешто другачија, ипак већина Италијана и даље поштује ову традицију која датира још из старог Рима, те одлазе на одмор управо у августу.

Kолико Италијани троше за љетовање

Ове године, 27 милиона Италијана креће на љетовање (број је исти као и 2019. пре пандемије вируса корона). У јулу је на одмор отишло око 12,3 милиона Италијана, што је знатно мање него што се очекивало јер је поново дошло до наглог скока броја обољелих од ковида. 

Смањује се број одмора од седам дана, док растe број кратких одмора од три до шест дана, такозваних „мини брејка“ за које у просјеку Италијани издвајају око 475 евра и око 1.117 евра за мало дужа путовања. Дакле, краћа путовања и мањи трошкови.

Одмор је резервисало већ 41одсто Италијана, док њих 15 одсто одлази или код рођака или пријатеља у сопственом аранжману, а остали чекају ласт минит понуде. У 88 одсто случајева Италијани остају у својој земљи и бирају море (њих 44 посто), потом планину (15 посто) или туристичке градове (21 посто).

Најомиљеније дестинације су Пуља, затим Емилија Ромања, Тоскана, Сицилија и Лигурија. Сардинија је са четвртог мјеста пала на седмо, што због чињенице да је скупа тако и јер није најједноставније тј. најјефтиније стићи до острва. Грчка је још увијек омиљена мета Италијана, за њом слиједе Шпанија, Француска и Хрватска.

Kритични дани за путовања

Током љетњих мјесеци се у Италији често може чути да је ситуација на путевима означена са "bollino rosso" и "bollino nero", тј. црвене и црне тачке које заправо означавају колика је предвиђена закрченост на путевима који воде ка туристичким местима. Ако је црвена онда је закрченост велика, но ако је црна онда је боље не кретати на пут јер ко зна колико ћете чекати и колико живаца изгубити.

Уколико желите колима на пут ка Италији, потребно је знати да су дани означени као „црни“ субота, 6. август и субота, 13. август. Сви остали викенди у мјесецу августу су означени као црвени. Што се септембра тиче, црвени су само субота 3. и недјеља 4. септембар. У тим данима је забрањено кретање камиона тежих од 7,5 тона, а уколико желите да будете у сваком тренутку обавјештени о стању на путевима потребно је погледати сајт италијанских ауто-путева (www.autostrade.it, www.autovie.it) гдје се може наћи информација о алтернативним путевима, као и о томе који су италијански ауто-путеви најскупљи.

Историја Ферагоста

Термин Ferragosto потиче од латинске фразе Feriae Augusti која означава празник који је установио цар Октавијан Август 18. године прије Христа. Био је то период одмора и славља који су проистекли из традиције Консуалија, празника који су славили завршетак пољопривредних радова, посвећених бог земље и плодности. Древни Ферагосто, поред очигледних циљева политичке самопромоције императора Октавијана, имао је за циљ да повеже главне августовске празнике како би обезбиједио адекватан период одмора.

Август је и мјесец који се у многим случајевима поклапа са завршетком жетве, посебно пшенице и других житарица, а и мјесец је сазријевања грожђа, па отуда и идеја о прослављању уз „ферие“ замишљене не само као одмор, већ као празник. У Риму су 1. августа организовани бесплатни банкети, коњске трке и друге игре у част императора и божанстава везаних за жетву.

Име Ферагосто преживјело је пад Римског царства, а дјелимично и обичај да се на неки начин настави са прославом мјесеца који је раније био посвећен великом императору Августу. Празник се са 1. у мјесецу помјерио на 15. август, дан када католичка црква слави Велику Госпојину. Важан подстрек за успостављање августа као секуларног и народног фестивала дао је фашизам, који је тридесетих година прошлог вијека редовно организовао „државна путовања“ специјалним возовима, све до избијања рата 1939. године.

Традиција дуга два миленијума

Ферагосто је и данас значајан датум у календару друштвеног и економског живота земље. Поред тога што је веома важан вјерски празник, пошто се обиљежава Успење Пресвете Богородице, 15. август је и „прекретница“ у индустријској производњи, врхунац туристичке сезоне, суштинска пауза у пољопривреди, између жетве и бербе грожђа.

Kомпаније из свих сектора затварају своја врата и спајају неколико празника у један одмор,  или чак на цијелу седмицу. Врло често, они који су одабрали одморе у јуну, јулу или септембру 15. августа организују роштиљање са пријатељима у природи.

Јединствен италијански обичај, ферагосто је дубоко укоријењен у народној традицији. Без обзира на то колико је економија у лошем стању или колико их притискају кратки рокови да заврше посао, цијела земља иде на плажу. Његово поријекло показује да и дан данас када се каже Ферагосто мисли се на „августовске празнике“. Тако је већ 2000 година и вјероватно ће бити и у будућности, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана