Зашто археолози страхују од отварања гробнице првог кинеског цара

Фармери су 1974. године наишли на једно од најзначајнијих археолошких открића у провинцији Шанси у Кини. Док су обрађивали земљу, ископали су глинену фигуру, која је само загребала површину онога што је лежало испод.

Ријеч је о редовима хиљада кипова ратника од теракоте. Сваки од њих је израђен у природној велчини и оно што је одмах запало за око истраживачима 1970-их, јесте да је сваки јединствен, тј. не постоје две идентичне скулптуре.

Ова војска од теракоте је изгледа служила као заштитник маузолеја Ћин Ши Хуанга, првог кинеског цара, који је владао од 210. до 221. прије нове ере. Маузолеј је удаљен око 1.500 метара.

Скулптуре су биле наоружане још увијек оштрим оружјем, што је сугерисало да они имају улогу да штите, али и да цар управља њима и у загробном животу. Убрзо је откривена и гробница цара која је спомињана у историјским изворима, и у њеној непоследњој близини двије бронзане кочије које су вукла четири коња.

Упркос опсежном истраживању околне некрополе, царева гробница остаје неистражена, обавијена интригама више од двије хиљаде година. Главни разлог за то лежи у страху да би искапавања могла оштетити гробницу, потенцијално узрокујући губитак непроцјењивих историских увида.

Тренутно, једини начин приступа гробници укључује инвазивне археолошке методе, препуне ризика од непоправљиве штете. Илустративан примјер су ископавања града Троје из 1870-их, под вођствомХајнриха Шилемана, која су у својој журби и неискуству избрисала готово све трагове града који је намјеравао открити. Археолози су одлучни да избјегну понављање таквих исхитрених погрешака.

У потрази за мање инвазивним техникама, научници су предложили методе попут коришћења миона, субатомских честица које настају када се козмичке зраке сударе са Земљином атмосфером. Миони функционирају као напредни X-зраци, способни да завире у структуре без физичког упада. Нажалост, већина ових приједлога још није заживјела.

Међутим, осим потенцијалне штете, отварање гробнице представља још озбиљније и непосредније опасности. У есеју древног кинеског Историчара Симе Киана, написаном отприлике један вијеке након цареве смрти, открива се да је гробница била опремљена замкама које су требале спријечити све уљезе. Драгоцјени артефакти и изузетно благо похрањени су у гробници.

-Занатлије су добиле задатак да направе лукове и стријеле дизајниране да одбију све преступнике - појаснио је. Чак и ако та 2000 година стара архаична оружја закажу, историчар је устврдио да поплава отровне текуће живе чека оне који се усуде оскврнити гробницу. Иако ово може звучати као фиктивна пријетња, научне студије које испитују разине живе око гробова откриле су концентрације знатно веће од оних које би се очекивало у обичном тлу.

-Врло отровна жива можда је процурила кроз пукотине које су се током времена развиле у структури гробнице, потврђујући извјештаје пронађене у древним роникама који тврде да гробница никада није била отварана или опљачкана - пише у раду из 2020. године.

Гробница Ћин Ши Хуанга  тако остаје запечаћена и недоступна, иако је далеко од заборава.

Истраживачи се надају да би научни напредак могао коначно открити дуго чуване тајне гробнице. Цар Ћин Ши Хуанг је остао како у народном предању тако и у писаним изворима упамћен као ујединитељ Кине 221. године п.н.е.

Значајан дио његовог живота био је посвећен потрази за легендарним еликсиром бесмртности—потрага у коју су многи горљиво вјеровали.

Кренуо је на опсежна путовања у потрази за овим митским напитком, чак је послао јединствену експедицију како би лоцирао легендарни оток за који се причало да садржи огромне количине овог чудесног еликсира. Доживљавајући себе као божанство и жудећи за вјечним животом, прибјегао је конзумирању мјешавине живе, надајући се да ће то дати бесмртност. Иронично, показало се да га је овај напитак уништио, што је резултирало што је резултирало његовом смрћу у 50. години након 37-годишње владавине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.