Западна Њемачка куповала политичке затворенике

Западна Њемачка је годинама од свог источног комшије куповала политичке затворенике. За једне се радило о хуманости, за друге о заради.

Тајно склопљени договор између Западне и Источне Њемачке је био врло шкакљивог садржаја - за обје стране. По том споразуму 2. октобра 1963. године првих осам источноњемачких политичких затвореника је пуштено на слободу. Ону праву, западну. У строгој тајности су из неколико затвора пребачени преко границе која је дијелила двије Њемачке.

Западна Њемачка је за своје нове држављане платила тачно 205.000 тадашњих марака. Наравно западних. То значи 25.625 ДМ "по глави". Од тада па до пада Берлинског зида 26 година касније, Западна Њемачка је на овај начин дошла до 34.000 својих сународника.

Једна изложба сада баца ново свјетло на ово мрачно поглавље у новијој њемачкој историји.

Изложба "Купљена слобода - путеви из затвора Источне Њемачке" постављена је у берлинском меморијалном центру Маријенфелде и преко портрета шест породица описује патње источноњемачких затвореника и њихов пут на Запад.

Међу њима је судбина породице Колбе из Дрездена којој 1973. није успио бијег на ону страну "гвоздене завјесе". Послије тога су завршили у затвору. Западна Њемачка је комплетну породицу "откупила" двије године касније.

Aли источноњемачке власти су пронашле начин како да загорчају и те задње тренутке у којима се породица Колбе већ веселила изласку на слободу. Два сина су пуштена раније а родитељи су остављени у затвору још четири мјесеца током којих им је било сугерисано да можда и неће више бити пуштени и да тако никад више неће видјети своју дјецу.

У Источној Њемачкој "робе" није нестајало. У политичким ћелијама тамошњих затвора углавном су боравили они несретници којима није успио бијег из "земље радника и сељака". A таквих је било све више и више.

Између изградње Берлинског зида 1962. и његовог пада 1989. године, 87.000 источноњемачких држављана је завршило у затвору због покушаја, како се то службено називало, "бијега из републике".

На изложби у Берлину је могуће прочитати и кореспонденцију двојице адвоката која на први поглед изгледа као протокол продаје индустријске робе или пољопривредних производа. Aли оно од чега се највише леди крв у жилама је чињеница да се иза штурог правничког језика крију људске судбине и да се у већини случајева радило о цјенкању "живом робом".

Директор меморијалног центра Маријенфелде, Бетина Ефнер, врло илузорно предочава логику иза трговачког процеса двије њемачке републике:

- Љекари и инжењери су коштали више, они остали мање. Најскупљи су били они стручњаци који су се налазили на одслужењу дуготрајнијих казни. Љекару Ренати Вервиг је, након што су је 1967. по други пут ухватили у покушају бијега на Запад, цијена порасла тако да је њен одлазак на Запад плаћен 100.000 ДМ. Плус један источноњемачки шпијун - каже Ефнерова.

Aли није само власт у Источном Берлину страховала од цурења информација у јавност о продаји својих грађана. Власти у Бону су по сваку цијену хтјеле уклонити сумњу у уплетеност у ову трговину људима. Због тога је у процес трансакције била укључена и протестантска црква која је финансијски потпомагала вјерске заједнице у Источној Њемачкој па су се тако могле лакше прикрити и новчане трансакције за откуп заробљеника.

Aли није се увијек куповало у готовини. На Истоку је недостајало свега па је Западна Њемачка политичке затворенике откупљивала у нафти, живежним намирницама па чак и дијамантима. Источна Њемачка, како тврди кустос изложбе "Купљена слобода - путеви из затвора Источне Њемачке" Луција Халдер, своје акутне економске проблеме дјелимично је рјешавала трговином са Западом.

Тако је од своје "живе робе" Источна Њемачка свих тих година зарадила више од три милијарде марака. Aли на крају земљи радника и сељака ни то није помогло него је само додатно продубило историјску спознају о злочиначком карактеру свог друштвеног уређења.

Aдвокати повлачили конце

Јавност у обје земље наравно није ништа смјела да зна о овој невјероватној трговини. Откупљени нови грађани Западне Њемачке обавезали су се на ћутање. Иза кулиса су два адвоката, Волфганг Фогл на Западу и Јирген Штанге на Истоку, повлачили конце и договарали трговину.

Приредио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.