Вруће ријечи, хладни рат Кине и Јапана

Азијски економски и војни гиганти дошли најближе започињању оружаног сукоба од краја Другог свјетског рата на овамо, јављају јапански медији. Јапан и Кина размјењују све јачу вербалну ватру око војног инцидента у водама око спорних острва Сенкаку.

Јапански војни хеликоптер и разарач у другој половини прошлог мјесеца озрачени су радарским снопом за навођење ватре од стране кинеских бојних бродова, саопштило је јапанско министарство одбране.

Хеликоптер из састава јапанске ратне морнарице, као и јапански разарач који су се у другој половини јануара налазили на дужности у водама око минијатурног архипелага Сенкаку у Источном кинеском мору, били су озрачени радаром за управљање ватром од стране двије кинеске фрегате, објавили су јапански медији саопштење владе у Токију.

Радари за управљање ватром разликују се од обичних радара који утврђују положај објеката у простору по фреквенцији и нарочито по томе што константно у снопу држе мету, односно немају празан ход када сноп прави круг од 360 степени и на неколико секунди оставља праћени објекат непокривеним, како је то код обичних радара.

Према ријечима јапанске стране, у озбиљном инциденту који се догодио 31. јануара кинеска фрегата и јапански разарач налазили су се на одстојању од свега три километара, тако да је кинеска фрегата након укључења радара за навођење ватре и запуцала, јапански брод не би био у стању да избегне штету, што би онда значило почетак оружаног сукоба између две земље.

Службеници јапанског министарства одбране саопштили су да су јапански авиони у протекла три мјесеца узлетјали чак 91 пут због приближавања кинеских пловила и летјелица острвима Сенкаку.

Службеници кинеског министарства иностраних послова најпре нису имали коментар и дјеловали су затечени питањем новинара у Пекингу у вези са овим инцидентом - сцена која је више пута емитована у Јапану.

Међутим, послије неколико дана ћутања Кинеска народна армија издала је демант у којем је саопштила да су њени бродови вршили уобичајену дужност, те да нису користили радар за навођење ватре.

Кинеско Министарство спољних послова потом је изашло у јавност са изјавом у којој тврди да Јапан "покушава да наведе међународну заједницу у погрешни правац и оштети имиџ Кине ширењем лажи".

Јапански премијер Шинзо Абе затражио је у петак да Кина призна постојање два поменута инцидента и извини се, а политички коментатори у Земљи излазећег Сунца оцјењују да је разлог зашто кинеска страна овог пута није покушала да пребаци кривицу за сучељавање на мору на Јапан, како је то умјела да чини у прошлости, то што јој је добро познато да Јапан има физичке доказе да су његови морнарички хеликоптер и разарач били директно угрожени.

Архипелаг Сенкаку налази се под јапанском контролом, али је предмет територијалног спора са НР Кином и Тајваном. Његова укупна површина износи само око шест квадратних километара, али се под морем које га окружује налазе огромне резерве природног гаса и нафте.

Прошлог љета јапанска влада је од приватног власника откупила три од пет сићушних острва из ланца Сенкаку. Сматра се да је држава исплатила јапанском индустријалцу Хиројукију Курихари око 26 милиона долара за власништво над тим острвима како би спречила да она у будућности буду откупљена од неке стране, нарочито кинеске, компаније.

Јапанска влада била је принуђена да се одлучи на национализацију острва Сенкаку јер је градска влада Токија, тада на челу са опозиционим политичарем, изразитим националистом Шинтаро Ишихаром, покушала да стекне политичке поене пред јапанском јавношћу покушајем да откупи острва.

У Јапану влада увјерење да је овај потез владе у Токију заправо био усмјерен на смиривање тензија са Кином, јер је централна влада национализацијом предупредила покушај радикалних националиста да ставе острва под своју контролу и користе их као позорницу за провоцирање Кине.

То, међутим, није тако протумачено у најмногољуднијој земљи свијета, гдје је национализација острва Сенкаку изазвала жесток протест владе и грађана.

Одмах по спровођењу национализације у воде око острва Сенкаку, која су у Кини позната под називом Диаоју, ушло је шест кинеских патролних чамаца који су демонстрирали суверенитет своје земље над њима. Од тада па до данас, Јапанске самоодбрамбене снаге (СДФ) и Обалска стража откриле су преко 80 кинеских бродова и чамаца у водама које сматрају својим.

Ненасељена острва Сенкаку (Диаоју) налазе се у морском базену дужине од око 900 километара који, по процјени кинеских геолога, садржи око 17,5 билиона метара кубног гаса и 20 милиона барела нафте. Америчка Администрација за информисање о енергији (EIA) процјењује да читаво Источно кинеско море садржи фантастичних 100 милијарди барела нафте.

Јапански медији јављају да власти у Токију разматрају објављивање доказа о томе да је агресивно кориштење радара од стране кинеских фрегата довело двије земље на саму ивицу оружаног сукоба.

Јапан и Кина тако настављају са врућом вербалном разменом која их, чини се, гура у даље захлађење односа, али коментатори у источној Азији ипак изражавају увјерење да ће превладати разум и да мали хладни рат који се ових дана одвија на Далеком истоку неће прерасти у врући.

Јапан и Кина имају годишњу трговинску размену од чак 200 милијарди евра и даље заоштравање односа ради освајања домаћих политичких поена не би погодовало ни једној од две стране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.