Вјештачка интелигенција открила како је изгледао Исус Христ (ФОТО)
Вјештачка интелигенција је недавно реконструисала “лице Исуса Христа” на основу тканине за коју хришћани већ вијековима вјерују да је коришћена за умотавање његовог тијела након распећа.
Торински покров вијековима дијели јавност. Са једне стране, ријеч је о једној од најпознатијих хришћанских реликвија на свијету, за коју се вјерује да се на њој може видјети отисак тијела Исуса Христа након распећа. Са друге стране, дио свјетске јавности овај комад тканине рутински одбацује као фалсификат.
Сада је вјештачка интелигенција искоришћена за реинтерпретацију загонетне реликвије како би пронашла “право лице Исуса“. На идеју је дошао британски Дејли Експрес, а медији је најсавременији АИ за слике “Мидјоурнеиy” да створи симулацију лица чији су обриси сачувани на покрову.
И, ово су резултати…
Artificial intelligence has imagined the "face of Jesus Christ" from the Shroud of Turin, the cloth believed to have covered His body immediately after the Crucifixion.
— Sachin Jose (@Sachinettiyil) August 21, 2024
Image: Daily Star pic.twitter.com/ReuwtXbLSF
Слика до које је вјештачка интелигенција дошла приказује мушкарца средњих година са дугом распуштеном косом и брадом - слично многим класичним приказима Исуса. Чини се да има посјекотине и огреботине око лица и тијела, што указује на чињеницу да је прошао кроз сурово мучење прије смрти.
Да ли се Торинском покрову може “вјеровати”?
Торински покров име је добио по Капели Светог покрова у Торину гдје се вијековима чува.
Прича у коју вјерују хришћани широм свијета каже да је Јосиф из Ариматеје увио Христово тијело након распећа у платнени чаршаф од 4,24 метара и положио га у гробницу. Вијековима касније, витез Жофроа де Шарни поклонио га је цркви у Лиреју у Француској, прогласивши га Светим покровом.
Иако нема чврстих доказа да је Покров постојао прије средине 14. вијека, слична реликвија (а можда и иста) наводно је украдена из цркве у Константинопољу вијек раније.
Од тада, тканина је неколико пута проглашавана за фалсификат, дјелимично је страдала у пожару, премјештана је из цркве у цркву, да би од 1578. трајно била смјештена у Капели Светог покрова у Торину.
Са проналаском фотографије крајем 19. вијека, на покрову је откривен лик мушкарца за ког католици вјерују да је у питању Исус Христ. Лик на негативу први пут је примијетио аматерски фотограф Секундо Пије 1898. коме је било дозвољено да фотографише реликвију.
Поријекло покрова и данас је предмет интензивне дебате међу научницима, теолозима, историчарима и истраживачима, а његово проучавања до сада је зашло у широк спектар научних дисциплина - од хемије, биологије, па све до медицинске форензике.
Фалсификат или…
Док скептици тврде да је непознати умјетник из 14. вијека лажирао “Месијин покров” користећи боју у праху било на скулптури или на тијелу модела, многи католици су увјерени да је на платну на неки начин утиснут Христов лик у тренутку васкрсења.
Покров је 1978. први пут детаљно и научно прегледан. Деценију након, радиокарбонска анализа је утврдила да тканина коришћена за израду датира из средине 14. вијека тј. непосредно прије него што се покров појавио на историјској сцени.
Три независне лабораторије сложиле су се да тестирани узорци датирају из Средњег вијека и да је самим тим покров - фалсификат.
Међутим, почетком 21. вијека долази до обрта, а нови тим научника доказује да је дио који је узет за тестирање током осамдесетих био контаминиран!
Др Либерато де Каро са италијанског Института за кристалографију, ћнову методу познату као широкоугаоно расијање рендгенских зрака, сензационално је тврдио да се тканина добро слаже са сличним узорком за који је потврђено да потиче из опсаде Масада у Израелу током 1. вијека нове ере.
Као додатну подршку својим тврдњама, др де Каро је истакао да су се ситне честице полена са Блиског истока нашле између влакана платна, искључујући као немогуће тврдње да је плашт европски фалсификат.
“Шлаг на торту” у читавој ситуацији дала је и црква. Наиме, иако су различите папе прихватиле Торински покров као чудесну реликвију, укључујући папу Јована Павла II и папу Фрању 2013. године, католичка црква у цјелини заправо нема званични став о његовој аутентичности.
И тако, све до данас Торински покров заправо остаје мистерија, преноси Историјски забавник.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
