Вирус је био у Европи много раније: Да ли је чувени гитариста прва жртва короне ван Кине?

Енди Гил, гитариста бенда “Генг оф фор”, преминуо је од упале плућа пошто се две недеље лијечио у лондонској болници, пише Гардијан. Њему се стање нагло погоршало, отказали су му органи, а његов ток болести личи на оно што је касније постало познато као ковид 19.

Гил се разболио пошто се крајем новембра вратио са турнеје по Кини. После њега, због респираторне инфекције у болници је завршио и организатор турнеје. Када је корона узела маха у Европи, Гилова удовица Кетрин Мајер посумњала је да је њен супруг био једна од најранијих жртава коронавируса у Европи.

Како је навела, слично јој је рекао и пулмолог који је лијечио Гила, те и он сумња да је узрок његове болести била корона. Први званични случај у Великој Британији забиљежен је 31. јануара, док је прва жртва у Европи био кинески туриста који је преминуо у Француској 15. фебруара. Међутим, многи у тој земљи, али и у Европи, мисле да су још и раније боловали од короне.

Недавно је забиљежен и случај Француза Амира Хамара, за кога се мислило да је у болници био због грипа, а онда је његов узорак крви, узет у децембру, био позитиван на корону.

Свјетска здравствена организација позвала је све земље да испитају све сумњиве случајеве како би се циркулисање вируса боље разумило, те да провјере све случајеве упале плуćа неутврђеног порекла у последњим недељама 2019. године.

Међутим, ако су се бројни случајеви короне појављивали много раније него што се мислило, а примјера има и из Италије, питање је како се она није раније раширила. Стручњаци имају објашњење.

Како каже Стивен Бејкер, професор Универзитета Кембриџ, највјероватније је потребно да постоји одређени број заражених да би дошло до локалне трансмисије и како би се епидемија заиста разбуктала.

Бејкер додаје и да није свако са вирусом корона једнако заразан и да постоји могућност да најранији случајеви нису имали довољно контаката како би прењели вирус на друге да би се епидемија раширила, преноси Спутник.

“Људи су вјероватно остајали код куćе јер су били болесни и тако фактички били у самоизолацији”, каже Бејкер.

Друга могућност је, према мишљењу Натали Мекдермот, професорке Краљевског колеџа у Лондону, да је вирус тињао испод површине и није био идентификован.

“Ако је, како се сад сматра, велики број заражених асимптоматски, вирус се могао тихо ширити и тек касније доћи до најрањивијих особа. Старија популација теже долази у контакт са вирусом, не иде на посао, мање се крећу међу људима. Зато је можда требало да прође више времена како би се вирус раширио међу најрањивијима”, каже она.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.