Венецелуалци носе вреће пара кад крену у куповину

Инфлација се приближила нивоу од 1.000 одсто, због чега осиромашени грађани ходају около с врећама безвриједног новца, а несташица хране и лијекова је довео ову земљу са 30 милиона становника на ивицу хуманитарне кризе.

Санта Елена де Уаирен, град на граници са Бразилом, дуго је сматран неразвијеним, јер је удаљен од обале и унутрашњости земље.

Мешутим, данас се сматра пожељним за живот, јер је удаљен од хаоса и криминала који влада у остатку земље. Захваљујући близини Бразила, у њему се мање осјећају несташице које су погодиле остатак земље, наводи британски Гардијан, у репортажи из Венецуеле.

Штампање новчаница скупље од њихове вриједности

Како је Санта Елена удаљена од остатка земље, комуникационе везе су прилично лоше, па слабо функционише електронско плаћање и банкомати. Стога се становници ослањању на готовину.

Живот би им био много једноставнији када би Влада почела да штампа новчанице веће од 100 боливара, јер због хиперинфлације оне имају врло малу вриједност - само 10 центи, па грађани морају са собом носити огромне количине новца.

"Када идем у продавницу, морам носити велику торбу новца. Толико велику да ме боле леђа", каже за Гардијан Кармен Рамирез, директорка локалног хотела.

Њена пријатељица, адвокатица Ванда Војтовиз, каже да у куповину иде са тоалетном торбом, како би могла да понесе сав новац који јој је потребан.

"У банци можете видјети људе с коферима пуним новчаница, како полажу новац на рачун", каже Војтовитз.

Централна банка не жели да открије трошкове штампања новца, али процјењује се да су они за око 20 одсто већи од вриједности саме новчанице.

"Не вриједе колико кошта њихово штампање. Звучи као виц, али је тако", каже економиста Хосе Мануел Пуенте.

Земљу је у овакву ситуацију довела владина популистичка политика субвенционисања многих производа, који су постали јефтинији од трошкова производње.

Литра горива у Венецуели кошта само 6 боливара, што је мање од цента - 100 пута мање од литре минералне воде.

Када је Хуго Чавез дошао на власт 1999. године, захваљујући новцу од нафте, програм субвенција проширио се на пиринач, шећер тоалетни папир, лијекове ...

Био је то потез који је, на први поглед, донио корист многим сиромашним грађанима, но такав систем уништио је економију, а највећи проблеми настали су када је дошло до пада цијене нафте, након Чавезове смрти.

Његов насљедник Николас Мадуро додатно је проширио програм субвенција, упркос паду цијена нафте од 60 одсто, у односу на 2014. годину. Чак и усред кризе, влада је практично дјелила станове, аутомобиле и бијелу технику.

Нафтна индустрија и пољопривреда уништени - људи гладују

У Анзоатегуи, на сјеверу земље, налазе се многе рафинерије и фабрике алуминијума, но већина њих више не ради. Производња нафте државне компаније ПДВСА пала је за 450 .000 барела дневно. На врхунцу, 2014. године, производња је износила 2,7 милиона барела дневно. Када се узме у обзир да је и цијена нафте преполовљена, једно је да то ствара огроман мањак у државној благајни.

Али, у поређењу са пољопривредом, нафтна индустрија је још добро прошла. Поља су празна, а производња житарица је у периоду од 2012. до 2015. пала за 80 одсто, меса за 40 одсто, а поврћа за 18 одсто. Несташице су прије покриване увозом, али влада преостале нафтне приходе користи за враћање дугова.

У трговачким центрима је немогуће пронаћи многе производе попут пиринча, шећера, јестивог уља, тоалетног папира и производа за дјецу.

Ипак, храна се може набавити ако имате страну валуту, али четвртина популације не зарађује ни минималну плату од 22,500 боливара мјесечно што реално вриједи око 20 долара. Они се ослањању на владину помоћ која је све мања, тако да су многи, не само гладни, већ им је угрожено и здравље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.