Уз поруку "Тесла>Едисон": Вечерас на њујоршком небу спектакл Тесли у част

Танјуг
Уз поруку "Тесла>Едисон": Вечерас на њујоршком небу спектакл Тесли у част

ЊУЈОРК - Дио њујоршког неба изнад Лонг Ајленда, мјесто које је Никола Тесла изабрао за изградњу лабораторије са чувеним торњем, али и гдје је живио од 1902. до 1904. године, обасјаће вечерас 200 дронова који ће направити посебан спектакл и приказати снагу Теслиних дјела, посебно чамца на даљинско управљање, али и надмоћ над главним ривалом Алвом Томасом Едисоном.

У Шораму, на мјесту гдје се налази једина преостала Теслина лабораторија, вечерас ће бити организован Тесла Експо који ће, како директор Теслиног научног центра Ворденклиф ("TSCW") Макр Алеси каже за Танјуг, поштоваоцима Теслиног дјела свих узраста донијети незаборавна искуства препуна иновација и забаве.

"Сви који вечерас буду са нама имаће прилику да уживају у задивљујућим приказима 200 дронова који ће у част Николе Тесле, а поводом дана његовог рођења, који је био 10 јула, освијетили небо изнад лабораторије. Дронови ће испричати причу о Теслиним највећим проналасцима", рекао је Алеси.

Навео је да ће током Тесла Експо спектакла, који почиње у 15 сати, бити организована и дружења са РГ роботима и шоу најновијих Тесла електричних аутомобила.

Биће то, како додаје, вече у којем ће се славити иновације и Теслина заоставштина, један велики омаж Тесли.

"Спремите се да зароните у свијет у коме се наука сусреће са истраживањем, а иновације не познају границе! Тесла Екпо 2024 долази у "TSCW" прослављајући Теслино невјероватно насљеђе", навео је он и додао да ће тај изванредан догађај пратити и интерактивне изложбе.

Посјетиоци ће имати прилику да истраже историју и утицај Теслиних револуционарних изума путем импресивних радио и историјских приказа, наводе из "TSCW" и додају да ће то бити прилика за све да виде како Теслине визионарске идеје настављају да обликују модерну технологију. 

Изложба Тесла аутомобила биће врхунац за љубитеље аутомобила, нудећи поглед изблиза на најновија достигнућа електричних возила. 

Прича о Лонг Ајленду је уједно и прилика да се освијетли мање познати дио Теслиног живота и кућа у којој је живио од 1902. до 1904. године, када је због новог велико сна напустио Њујорк гдје је увијек становао у најпрестижнијим хотелима.

Прије четири године постављена табла на улазу у кућу, а на којој су исписане ријечи Тесиног биографа Марка Сајфера свједочи да је у њој живио током рада на Ворденклифском торњу.

Управно тај торањ, висок 60 метара, а који је под земљом имао још 36, и кога је Тесла тестирао 1903. стварајући јаке свјетлосне и звучне ефекте, биће један од приказа на небу које ће исписати дронови.

Тесла је у кућном окружењу, како пише у наставку на табли, волио да плива и да са узвишења у задњем дијелу дворишта, као и са саме обале пушта сопствени изум - чамац на даљинско бежични управљање. И тај изум биће сегмент спектала који ће вечерас, ако не буде кише, извести дронови. 

Из "TSCW" подсјећају да је Тесла 1898. свијет задиво својим проналаском - чамцем на даљинско управљање који је представио на изложби у Медисон Сквер Гардену.

Додају да је тај уређај опсиан у његовом патенту УС 613, 809 и да представља први примјер безичног даљинског управљања на свијету.

Кућа је данас власништво Барбаре Дадино и њеног супруга Даниела Бирна, она управо завршава књигу, неиспричану причу о Тесли, која обухвата 10 година трагања за изгубљеном историјом Тесле у Ворденклифу. Књига би требало да буде објављена и у Србији.

Дадино је подсјетила за Танјуг да је Тесла на Лонг Ајленд стигао у вријеме "процвата" - након што је у другој половини 19. вијека жељезница проширила услуге до Источног Лонг Ајленда, а инвеститор Џејмс Варден, дошао на идеју да направи ексклузивно одмаралиште на океану које ће радити током цијеле године. Вудвил Фармс је тада добио име Ворденклиф.

Дадино каже да је Тесла 1901. купио 200 од 2.000 хектара које је Варден посједовао. На тој земљи подигао је чувену лабораторију и торањ који је финансирао Ј.П. Морган а пројектовао Станфорд Вајт славни архитекта чији је пројекат и први Медисон Сквер гарден - најчувенија њујоршка затворена дворана.

Тесла и Вајт су, како је Дадино додала замислили и нови “лијепи град” који је Тесла планирао да назове “Радио сити”. 

Планирао је да буде стални центар његових операција и главни град свјетског система бежичне комуникације.

Нажалост, Теслина средства су пресушила прије него што је успио да заврши торањ због чега се вратио у Њујорк 1904. да тражи средства, рекла је Дадидно и подсјетила да Варденклиф постаје Шорам 1906. 

"Торањ је срушен и претворен у старо гвожђе 1919. док је лабораторија нешто касније заплијењена. Међутим, Тесла никада није одустао од сна о систему бежичног преноса порука и енергије широм свијета", казала је Дадино.

Торањ је био висок 187 стопа, а под земљом је имао конструкцију од 120 стопа. Први и једини пут Тесла га је тестирао 1903. стварајући јаке свјетлосне и звучне ефекте, и управо ће и он вечерас бити симболично приказан на небу изнад Шорама.

Дадино је подсјетила да су и кућа и лабораторија на Лонг Ајледну једно вријеме били заборављени.

Лабораторију је "поново открила" група учитеља из Шорама. У акцији коју је потом 2013. покренуо стрип цртач Метју Инман прикупљен је новац за откуп земљишта.

Захваљујући донацијама заљубљеника у Теслу из 108 земаља спријечено је потпуно уништење лабораторије.

Главни јунаци Итан Хоук у том подухвату су били Итан Хоук, Кајли Меклахлан и редитељ Мајкл Алмереида.

Илон Маск се такође прикључио 2013. године када је дао први милион за Теслину лабораторију. "TSCW" сваке године донира 150.000 долара, а у завршној фази уложиће још пет милиона долара како би направо највећи торањ на свијету “Теслин торањ” на темељима “Ворденклифског”.

Крајем новембра 2023. у лабораторији је избио пожар. Ватрена стихија коју је гасио тим од 100 ватрогасаца није у потпуности уништила, али је додатно повећала потребну суму за три милиона да би комплекс изгледао како је замишљено и да би у првој фази био отворен Центар за посјетиоце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана