Уз добар бар и музику лакше се подноси рат

- Кад сам дошао у Сирију, заљубио сам се у ову земљу и народ и био сам срећан што сам могао да радим ту - каже овај 28-годишњи Француз који је заједно са братом Жан-Пјером у фебруару ове године отворио популарни “Пјур лаунџ клуб”.

Како сам каже, у Сирију је стигао 2007. године и зарађивао је доста добро као експерт за специјалне ефекте током снимања филмова и реклама, све док у марту 2011. године није избила побуна против режима Башара ал-Асада, наводи АФП.

- Тада су изненада отказани сви наши уговори и остао сам без посла, тако да смо одлучили да отворимо бар - каже Дитион. Он додаје да су он и брат очекивали да ће побуна трајати неколико мјесеци и да неће прерасти у оружани сукоб.

- Очигледно смо погријешили - каже Дитион.

“Пјур лаунџ” се налази у старом језгру Дамаска насељеном претежно хришћанима, а његово уређење коштало је 120.000 долара.

Према Дитионовим ријечима, он и брат су жељели да направе чисто, младалачко, свјеже мјесто гдје ће и жене моћи да се опусте.

Ово није једини бар отворен у посљедњих годину и по, мада нису сви успјели да опстану уз свакодневно насиље. Ноћни клубови “Зодијак” и “Тао бар”, чија је изградња коштала пет милиона долара, затворени су три мјесеца по отварању.

На прсте се могу набројати клубови који раде у Дамаску, некадашњем центру богатог и разноликог ноћног живота: ту су “808 клуб”, “Бек дор”, “Вајт енд Тини бар” који организује ноћи салсе, али и њихови власници се жале на слабу посјећеност.

- Наш бар је у почетку радио сјајно, долазили су углавном млађи богатији људи, али како су мјесеци пролазили, већина њих је напустила Дамаск и отишла у Бејрут или другдје. Мислили смо да ћемо вратити уложени новац за годину, али смо погријешили - каже Дитион.

Сада већина гостију потиче из сиријске средње класе.

- Углавном су то људи старости између 20 и 35 година који желе да се опусте и забораве на рат. Просјечно имамо око 50 гостију, а викендом дође и стотинак - каже Дитион.

Он додаје да је музика добра и да људи воле да се опусте и играју, пиво кошта око 310 сиријских фунти (четири долара), а алкохолна пића око пет долара.

Оптерећен ратом и све већим сиромаштвом, просјечан Сиријац излази све рјеђе, али ипак воли да са женом или дјевојком дође у ресторан.

- Долазимо овдје зато што волимо живот и желимо да искористимо сваки тренутак - каже Елијас Хана, 27-годишњи инжењер који често долази у “Лаунџ”.

Он каже да је прије два мјесеца био очевидац једног напада, што га је много потресло.

- Онда сам почео да долазим у “Пјур лаунџ” и осјећам се боље - додао је Хана.

Иако зарада није велика због рата, Дитион каже да није на губитку. Он, ипак, додаје да не зна колико ће још остати у Дамаску и да ће отићи само ако живот у граду постане неподношљив.

- Раније смо обилазили све дијелове земље, али сада је чак немогуће отићи на периферију престонице. Ако рат погоди Дамаск и све стане, покупићу своје ствари и отићи. То би била штета јер много волим овај град - каже Дитион.

Грађански рат

Грађански рат у Сирији води се од прољећа 2011. између владе предсједника Башара ал-Асада на једној, и побуњеника који настоје да свргну њега и владајућу странку, на другој страни. Сукоб је почео као серија демонстрација инспирисаних тзв. арапским прољећем, односно протестима опозиције који су довели до смјене вишедеценијских режима у Тунису и Египту. Настојање сиријских власти да демонстрације угуше уз помоћ војске је, пак, довело до ескалације насиља, а групе демонстраната су се од љета 2011. наоружале и организовале у тзв. Слободну сиријску војску с базама у сусједним државама која против режима води герилски рат.

Према подацима Опсерваторије за заштиту људских права, од марта прошле године, када су почели сукоби у Сирији, у тој земљи погинуло је више од 36.000 људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.