Усред центра Београда, испод парка налази се пећина стара 13 милиона година
Испод парка у самом центру Београда је пећина стара 13 милиона година, у доба Римљана одатле је вађен камен за градњу кућа, палата, саркофага, гробница, храмова, водовода.
Под Београдом је десетине километара лагума, пећина и ходника.
Уз земунске лагуме, мистерија се крије и испод Ташмајдана. Испод данашњег парка налазе се тунели који су некада били каменолом, слкониште од непријатеља, штаб Вермахта, ледара.
У вријеме Турака била је познатија као „шалитрена пећина". Ташмајданска шалитра од које се правио барут била је једна од квалитетнијих у Европи.
Током 19. вијека пећина је често склониште од турских и аустро-угарских топова. За вријеме опсаде Београда 1806. године, у пећини је логоровао Карађорђе. Одатле је са коњаницима кренуо у напад на Турке.
„Лерова пећина" била је склониште некадашњег генерала Вермахта и иницијатора шестоаприлског бомбардовања Југославије, Александра фон Лера. Пројектовао ју је ратни заробљеник, чешки архитекта Јаков Безлај који је са породицом живио у Југославији.
„Немци кад су окупирали Београд 1941. године почели су са градњом резервног командног места тј. њиховог склоништа, њиховог резервног штаба. И то је, читав тај простор има негде око хиљаду квадрата, где су биле комплетне просторије за рад командног официрског кадра и једно мање обезбеђење. Значи, да је овај објекат имао агрегат, имао струју, имао телефонске парице, грејање, све оно што треба једном савременом објекту да би се у њему могло живети", наводи Видоје Голубовић, хроничар Београда.
Овдје је могло да борави хиљаду људи, а било је хране и воде за шест мјесеци. Послије Другог свјетског рата, пећина је постала фабрика леда.
Трећи дио комплекса је неуређени природни дио пећине и простире се испод ресторана „Последња шанса". Спомиње је путописац Феликс Каниц који је у Србији боравио између 1860. и 1864. године.
Просторије овог замршеног комплекса распоређене су насумично испод самог базена и Ташмајданског парка а тамо је забрањен улаз. Неки од ходника су послије Другог свјетског рата зазидани јер се страховало да су минирани. Од маја 2016. године, кључеви пећине су повјерени Београдској тврђави.
„Овај простор изискује огромну количину финансијских средстава која се мора уложити за осветљење, рашчишћавање, тако и за вентилацију. Такође, неопходно је адекватно обезбедити простор и инсталацију како би остварили потпуни потенцијал, туристички потенцијал овог простора", наглашава Симона Станковић, пи-ар ЈП „Београдска тврђава".
Пећине су отворене за посјетиоце у вријеме манифестације Дани европске баштине и током прољећа, у оквиру програма Дани Београда, преноси РТС-рс.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
