Уколико се од подизања мора не спасу острвске државе, неће бити спаса ни за остатак свијета

Ове промjене имају утицај на читаву планету, али су непосредна прijетња за многе острвске нације, које тренутно живе на нивоу мора.
Република Кирибати, Фиџи, Малдиви, Палау, Микронезија и Зеленоортска Острва шест су држава које су прве суочене са могућношћу нестанка. Међутим, уколико оне не могу да се спасу од подизања нивоа мора, можда неће бити спаса ни за Токио, Мумбај или Њујорк.

Република Кирибати састоји се од 32 атола и једног острва, величине око 430 квадратних километара. Налази се у Пацифичком океану и има око 102.697 становника. Овај архипелаг покрива океански простор величине Сједињених Америчких Држава. Већина становника не живи на више од три метра од нивоа мора, па је велика забринутост житеља због глобалног загријавања оправдана. Недавно је предсједник Кирибата Аноте Тонг објавио план о пресељењу читаве популације и куповине скоро 2.500 хектара земље на главном острву Фиџија, Витију Левуу.

Међутим, и Република Фиџи је у опасности. Са својих 11.355 квадратних километара земље у Јужном Пацифику и планинама на већем острвљу за 1.200 метара вишим од нивоа мора, Фиџи је и даље забринут климатским промјенама, које могу донијети и велике падавине и суше. Екстремне промене времена утицаће на популацију од 851.745 становника, који ће, према извјештајима Свјетске здравствене организације, постати изложенији болестима које се преносе водом.

Ускоро би могли да буду изгубљени и Малдиви, са својих више од 1.100 острва и атола у Индијском океану. Највиши дјелови ове републике нису више од 2,5 метара изнад нивоа мора, што 400.000 Малдивљана излаже великом ризику. Ова земља је претрпјела велику штету у децембру 2004, након удара цунамија, а експлоатација корала око острва и заштитног пјеска још више излажу земљу ризику од подизања воде.

И за Републику Палау је питање климатских промјена питање опстанка, како је истакао њен предсједник Џонсон Торибионг. Палау и друге острвске нације оформиле су недавно стручни комитет који ће изнијети питање подизања нивоа мора пред Уједињене нације. Торибионг је истакао да се вода подигла два до три пута више у подручју његове републике него било гдје другде у свијету.
Овај ланац од девет главних и 250 мањих острва, величине 305 квадратних километара, лежи на око 800 километара југоисточно од Филипина. На територији, која садржи и ниско положена корална острва и планине, живи свега око 20.000 становника. Палау је дом првог свјетског заштићеног подручја за ајкуле.

И Микронезија се, попут Палауа, састоји од ниских атола и острва са планинама. Ова држава се састоји од 607 острва положених на скоро 3.000 километара источно од Филипина. Величине 434 квадратна километра, Микронезија броји популацију од 102.624 становника.
- Подизање мора је пријетња за наш опстанак, не само људи, већ и културе. Сада имамо само равне плаже – вода долази и удара коријење кокосовог дрвета – упозорио је још прије три године Масао Накајама, стални представник Федералних држава Микронезије у Уједињеним нацијама.
Стручњаци кажу да ће се ниво мора у слиједећих 90 години подићи за више од 90 центиметара, а Микронежани истичу да ће то бити погубно за њихову нацију.

Угрожена климатским промјенама су и Зеленоортска Острва, смјештена на око 500 километара од западне обале Африке. Овај архипелаг од 10 великих и пет мањих острва има популацију од 516.100 становника. Прошле године, на скупу стручњака у Њујорку о судбини Зеленоортских Острва и других острвских држава, једна од главних тема била је одговорност великих загађивача – попут Сједињених Америчких Држава и Кине - према нацијама које ускоро могу да нестану у мору.
Амбасадор Зеленоортских Острва Антонио Лима истиче да ће и највеће нације осудити себе на исту судбину уколико наставе да игноришу кризу.
- Ми смо чувари свијета. Оно што се догађа нама, догодиће се сутра свима другима – истакао је Лима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.