У затвор због пољупца
Пољубац на јавном мјесту, у многим земљама, може скупо да кошта. Ма колико ово невјероватно звучало у 21. вијеку, бизарни прописи неријетко су на снази и у омиљеним љетовалиштима, па се туристи у немалом броју држава излажу ризику да дођу и у сукоб са законом.
Ако је и логично да се у исламским земљама ваља огртати, водити рачуна о дужини сукње и разрезу на блузи, тешко је схватљиво да у западној Европи још владају пуритански прописи "од прије Првог свјетског рата".
Тако у Француској, на примјер, и даље важи закон из 1910. године, којим се забрањује љубљење на перонима жељезничких станица. Циљ је својевремено био да буде онемогућено кашњење возова. Међутим, закон нико није укинуо ни у вријеме супербрзих возова. За кршење овог прописа није предвиђена драконска казна, али важи наредба да истог часа напустите станицу.
Највише "лудих закона" на снази је у Америци. У Логан Каунтију, у држави Колорадо, забрањено је љубити жену док спава, а у Конектикату, Мичигену и Бостону мушкарац не смије да љуби жену недјељом, јер је недјеља резервисана за духовност.
У Ајови љубљење не смије да траје дуже од пет минута, а на Роуд Ајленду дуже од три. Апсолутни рекордер у строгоћи је Мериленд, гдје је дужина пољупца ограничена на секунду.
Казна за љубљење може се "зарадити" чак и у Италији. У Еболију, у Кампанији, важи закон који забрањује љубљење у аутомобилу. Разлог је безбједност у саобраћају, а казна за прекршај је 500 евра.
На славном британском универзитету Оксфорд забрањено је љубити се у кампусу па је за заљубљене одређена "зона за љубљење" - у локалној мензи.
Исламске земље не толеришу многе, за друге тек, ситнице. Тако је у ресторану у Истанбулу од брачног пара на туристичком путовању затражено да за столом сједе једно насупрот другом, а не једно поред другог. У унутрашњости Турске јавно љубљење може да донесе и озбиљније проблеме.
Законски обрачун са њежностима пред очима јавности још је строжи у Уједињеним Арапским Емиратима. Пољубац пред другима апсолутно је искључен и у веома посјећеним љетовалиштима, чак и међу супружницима.
Године 2010. се тако, у Дубаију британски брачни пар пољубио у ресторану и због тога добио мјесец затвора!
У Дубаију се за неприкладно понашање сматра не само љубљење, него и грљење, плесање или пуштање гласне музике на јавном мјесту. Ванбрачни парови се не смију држати за руке. И, пажња, ознака мушкарца и жене на истим вратима тоалета не значи да тамо могу бити заједно. Због тога је један чешки брачни пар на аеродрому саслушавала полиција.
Новчана или чак затворска казна пријети ономе ко је под дејством алкохола ухваћен мимо мјеста гдје је дозвољена његова продаја. Египат је, такође, љубљење пред свједоцима ставио на црну листу.
Грађани Тајланда не смију јавно ни да се држе за руке, али се туристима "благонаклоно" гледа кроз прсте. Строга забрана љубљења важи у малезијском метроу.
Љубљење на јавном мјесту забрањено је и у Јапану. Тамошњи законодавац ову забрану аргументује чињеницом да се пољупци сматрају уводом у сексуални чин, а логично је, стога, да је предигра на јавном мјесту недопустива.
Иста пракса постоји и у Индији, гдје се изливи осјећања третирају као крајње интимна ствар и резервисани су за простор иза затворених врата. Исказивање љубави на јавном мјесту дозвољено је само у филмовима и то највећим звијездама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
