У загрљају тигрова
Стотињак километара југозападно од Бангкока, главног града Тајланда, налази се Канчанабури, градић поред којег је смјештен Храм тигрова, једна од најпосећенијих туристичких атракција Земље осмијеха, како посјетиоци називају ову прелијепу државу.
То је једино мјесто на свијету гдје посјетиоци могу да мазе слободне тигрове који су припитомљени. Сваки посјетилац може да се слика са тигром тако што сједне поред или чак легне на њега.
У парку храма, осим тигрова живи још двадесетак врста, углавном копитара, а међу њима су срне, коњи, дивље свиње, биволи... Животиње су питоме, па се слободно приближавају људима и дозвољавају мажење.
Храм тигрова, односно будистички храм Wat Pha Luang Ta Bua основан је 1994. године с циљем да се створи сигуран дом за све напуштене и повријеђене дивље животиње, а између осталог и оне мало опасније као што су тигрови, леопарди и дивље свиње.
Храм се налази у Саи Џок дистрикту на западу Тајланда недалеко од границе са Мјанмаром, некадашњом Бурмом.
Волонтери причају да је први тигар, назван Чао Паја, доведен 1999. године још као младунче које је избјегло напад криволоваца, али је недуго послије тога и угинуло, послије чега су сељаци, али и многи други масовно почели да доносе напуштене тигрове у храм. Уз помоћ разних донација оснивач храма, будистички монах Ачарн Пусит је почео да реализује озбиљан пројекат.
Данас је у храму 140 тигрова, а већина примјерака припада групи индокинеских тигрова.
Постоје спекулације да монаси и волонтери дрогирају животиње и да је због тога могуће боравити у директном контакту, међутим на тренингу који тигрови имају у послијеподневним часовима, посјетиоци могу да се увјере да то није истина. Тајна је у томе што им је храна искључиво пржена и кувана пилетина, а избјегава се сирово месо које би вјероватно побудило инстинкт и жељу за убијањем, а самим тим постали би опасни за околину.
Волонтери и монаси наглашавају да се тачно прати животни ритам тигрова и да је дружење могуће само послије обилног оброка који се тигровима служи прије подне.
- Ако би биле пуштене у дивљину, животиње би врло брзо угинуле. Оне нису спремне да опстану у дивљини из разлога што немају развијене ловачке способности и вјероватно би врло брзо послије пуштања угинуле од глади – објашњава Ачарн Пусит.
Додаје да у будућности имају у плану да прошире простор како би се омогућило да животињама буде угодније и да уживају у условима који ће бити једнаки онима какви су у природи.
Чувари
У храму се ништа не препушта случају, па се уз сваког тигра налази макар један чувар.
Чувари воде рачуна и о томе које животиње смију да се сусретну, а које се морају држати подаље једна од других.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
