У рушевинама древног царства пронађен потпуно нов језик

ГС
Foto: Илустрација

Међу древним рушевинама у Турској откривен је давно изгубљени запис на глиненим плочицама писан клинастим писмом на језику који се вјековима није говорио.

Нови језик је откривен у Богазкои-Хатуша, такође познатом као Хатуша, археолошком налазишту у сјеверно-централној Турској које је некада служило као главни град Хетитског царства.

Године 1986. град је стекао статус свјетске баштине Унеска захваљујући импресивној урбаној архитектури и задивљујућим умјетничким дјелима која су остала изузетно добро очувана током вјекова.

Хетити су били древна група Индоевропљана који су мигрирали у Анадолију, полуострво модерне Турске, гдје су створили једно од најмоћнијих царстава касног бронзаног доба (1650. до 1200. прије нове ере).

Познати по својој вјештини у ратовању, Хетити су били познати по вођењу евиденције, документовању својих битака и законима на глиненим плочама.

Од 1980-их, археолози су открили скоро 30.000 клинастих глинених плоча на локалитету Богазкои-Хатуша. Већина текстова је написана на хетитском, али недавна истраживања су открила да су неке од плоча написане на раније непознатом језику.

Пошто је ово новооткривен језик, истраживачи тек треба да дешифрују шта већина тога значи. Међутим, чини се да су то највјероватније говорили људи из Калашме, области на сјеверозападној ивици хетитског центра око данашњег Болуа или Гередеа.

Карактеристике језика такође имају јасне сличности са лувијским, добро познатим језиком који се користио у Хетитском царству.

Истраживачи сумњају да се плоча односи на древни култни ритуал изведен у Калашми. пише ИФЛ Сајенс.

„Хетити су били јединствено заинтересовани за биљежење ритуала на страним језицима“, рекао је професор Данијел Швемер, стручњак за древни Блиски исток на Универзитету Јулиус-Макимилианс-Университат Вурзбург, у изјави, преноси Кликс.

Иако је језик необичан, он је јасно повезан са индоевропским језицима, породицом језика која се и данас говори у већини Европе, као и на Иранској висоравни и сјеверном индијском потконтиненту.

У широком географском опсегу, ова породица језика укључује све од хиндског и персијског до руског и енглеског.

У ствари, један од ријетких преживјелих језика у Европи који не потиче из индоевропске породице је баскијски, изузетан језик који се говори само у Баскији, малој аутономној области на западном ободу Пиринејских планина између границе Француске и Шпаније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана